Bila je to vest koja nije iznenadila nikoga, a pogodila je mnoge. Bila je ona novembarska jesen u Beogradu, za kojom je mogao da čezne samo onaj koji se jedne jeseni nepopravljivo zaljubio u taj grad, pa bi o njemu sanjao čak i kada je bio s druge strane okeana.
Bio je 15. novembar 2023. kada je okončan jedan život, a počeo neki drugi. Dotad je Žarko Laušević – “Jugoslovenski mit, crnogorska tragedija”, nazvaće ga jedan tekst na Velikim pričama – bio veliki glumac čudesne, čudne, teške karijere i puta; od tada je Žarko Laušević opet samo princ glume.
Od tada, a ima li šta lepše za jednog glumca, živi u svojim ulogama, u filmovima i serijama, u sećanjima gledalaca i u kolektivnom nesvesnom ovih prostora. I, naravno, u reminiscencijama i toplim rečima onih koji su ga poznavali.
Upravo je takva, topla, i knjiga “Lauš” poznatog novinara Borisa Jakića, koja se u izdanju Vukotić medije pojavila tačno uoči tog 15. novembra i jedne tužne godišnjice. U njoj govore Žarkovi prijatelji i kolege, ona je puna anegdota koje oslikavaju sve što je Lauš bio, što je morao biti i što nije mogao biti, ali ne krije ono što je postao i sa čim je živeo.
Uz dozvolu izdavača, Velike priče u feljtonu prenose delove iz knjige “Lauš”.
Pred vama je prvi nastavak.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se