Postoje neke konstantne rečenice i reči koje su se pojavljivale u pisanju ovog teksta. Izgovarali su ih sagovornici. Rečima Čehov, puška, prvi i poslednji čin… opisivala se tragična sudbina Žarka Lauševića.
Postojan, čestit, plemenit… kada su se opisivale njegove osobine u prijateljstvu s ljudima, drugarstvo… Prijatelji su ga opisivali kao požrtvovanog.
Precizan, a ne proračunat, ovako ga je opisao kao glumca režiser s kojim je radio.
Meni su padale na pamet čudne stvari obeležene njegovim ulogama. Recimo u onoj histeriji srpskog nacionalizma biva heroj iz smešnog propagandnog filma “Boj na Kosovu”. Žarko glumi omiljenog Miloša Obilića. Nekoliko godina kasnije biva proglašen izdajnikom zbog glavne uloge u predstavi “Sveti Sava”.
Postoje te teorije da je on prva žrtva raspada Jugoslavije. Jer ničega ne bi bilo da nije bilo te predstave. Ni protesta ispred pozorišta, ni radikala, ni pretnji, ni kupljenog pištolja CZ-99, ni Epla… Da, Epl se zvao taj kafić, lokal u Podgorici. Epl, Jabuka, to je i simbol biblijske priče Adama i Eve, jabuka je i simbol Bitlsa, njihove davne diskografske kuće.
U tim tužnim licitacijama prvih žrtava raspada Jugoslavije pominje se Saško Gešovski, vojni obveznik JNA iz Makedonije koji je poginuo u Splitu, ubistvo srpskog svata u Sarajevu… Ili je to bio Žarko Laušević čija sjajna zvezda i život posut uspehom, lepotom, nagradama preko noći biva prekinut tim pretnjama ispred pozorišta i dalje od njega zbog čega dolazi do svega?
Nesrećni događaji koji zadese slavne ličnosti stavljaju čitavu karijeru na “lokalitet tragedije”. Žarko Laušević je bio veliki glumac čiji je život nosio “prtljag” te kobne večeri pred “Jabukom”. Da, život, jer je on karijeru dobrim delom i povratio pojavljujući se u filmovima i serijama. Gotovo svi sagovornici u ovom tekstu, koji su odreda ljudi koji su znali, poštovali, voleli Lauševića, spomenuće njegovu čestitost i da je upravo zbog nje nosio teret koji nisu mogli da skinu ni izdržavanje kazne, ilegalni život njujorškog migranta, veliki tiraži knjiga…
SVETLANA BOJKOVIĆ viđala je Žarka i tokom njegovih blistavih uloga, izdržavanja kazne u zatvoru, suđenja, šetnje s njim po Njujorku u kojem nema papire i živi ilegalno, promocije knjige na kojoj je govorila…
“Oduvek sam se divila njegovom talentu, energiji i njegovom biću, i mislim da tu nisam pogrešila. Stvarno me je potresla Žarkova smrt, iako sam znala da je bolestan, ali bežala sam od toga da se suočim s tim da je njegov kraj i onda vas još više udari onoga trenutka kada se taj kraj desi. Kao što je dobro napisao Miljenko Jergović, Žarku se Jugoslavija olupala u glavu, nabavio je pištolj posle pretnji zbog predstave ’Sveti Sava’. I to vam je kao kod Čehova, kad se puška pojavi u prvom činu, u četvrtom će da opali. To je bio tragičan događaj za ljude koji su stradali, njihovu porodicu, a i za njega koji je trebalo da nastavi da živi s tim. Te knjige koje je pisao bile su na neki način iskupljenje. Poslednja od njih ’Padre idiote’, to je ono što ostavlja svojoj deci, to mi je rekao. Koliko je on bio u pokajanju i iskupljenju. Bio je talentovan za glumu, pisanje, slikarstvo i kada je konačno uspeo da svojom kreativnošću povrati duh i životnu energiju, a on je voleo život, došao je opet đavo po svoje, došla je bolest.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
