Istorija kriza u Srbiji: Počelo je mnogo pre hiperinflacije devedesetih

Prvi deo feljtona baziranog na knjizi Pavla Petrovića Makroekonomske krize i reforme u Srbiji 1980-2023: Ekonometrijska analiza (SANU, 2024). U ovom feljtonu sa delovima iz knjige koje objavljujemo uz dozbolu autora, možete da litate kako akademik Pavle Petrović ispituje različite krizne epizode domaće ekonomije od inflacija osamdesetih (koje su prethodile hiperinflacijama), pa sve do danas, kao i o mehanizmima sa kojima je država odgovarala na sve te krize. A počelo je sa štampanjem para… I to usled političke nespremnosti za suočavanje sa deficitom, politike i tadašnje privredne elite, ali i nekih ekonomista koji su tvrdili da je štampanje novca način da se održi i stimuliše proizvodnja, odnosno privredna aktivnost.

***

Privreda Srbije je od 1980. do 2023. prošla kroz ogromne strukturne promene – od hibridnog tržišnog, samoupravnog sistema do tržišne privrede sa dominantnim privatnim vlasništvom. Komparativno posmatrana, ova tranzicija je trajala neuobičajeno dugo i bila je praćena, i prekidana, velikim društvenim i ekonomskim krizama. Srbija je ipak, sa zakašnjenjem, od 2001. počela temeljno da transformiše svoju privredu i sa 2023. uglavnom sprovela osnovne privredne reforme.

U 1980-im (i ranije), Srbija je bila deo veće države Jugoslavije, sa hibridnim tržišnim sistemom – samoupravljanjem i nedefinisanom društvenom svojinom, u osnovi između državne i privatne. Ovaj privredni sistem je ličio na onaj na početku tranzicije 1990-ih u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE), kada je uvedeno tržište u privrede sa dominantnim državnim vlasništvom. U tom smislu Srbija/Jugoslavija je 1980-ih bila preteča budućih promena i stoga daleko ispred tadašnjih privreda CIE.

S druge strane međunarodni kontekst 1980-ih određen je izbijanjem velike krize spoljnog duga, pre svega u zemljama Latinske Amerike ali i u Srbiji kao delu Jugoslavije, koja je neposredno izazvana velikim povećanjem kamatnih stopa u SAD radi obuzdavanja inflacije. Rezultirajuće naglo zaustavljanje priliva stranih kredita (sudden stop) u Srbiju/Jugoslaviju zahtevao je radikalnu promenu dotadašnjeg hibridnog privrednog sistema koji se održavao na velikom dotoku stranih sredstava, u privredu zasnovanu na privatnoj svojini. Prethodno je udarilo na ideološke barijere, a uz to je, na kratak rok, podrazumevalo bolno prilagođavanje u vidu značajnog rasta nezaposlenosti i pada potrošnje. Jugoslavija/Srbija nije bila spremna za ovako veliki poduhvat, te se prepustila inflaciji da ona haotično smanji potrošnju na održivi nivo sada bez stranih kredita. Tako je Srbija/Jugoslavija provela čitave 1980-te u velikoj makroekonomskoj krizi sa visokom i neprekidnom inflacijom, koja se završila 1989. sa kratkotrajnom hiperinflacijom. S druge strane, privreda je celu deceniju praktično stagnirala.

Početkom 1990-ih ekonomska kriza u Srbiji (i Crnoj Gori, tj. SR Jugoslaviji) izazvana je političkim odgovorom elite na raspad Jugoslavije, koja je uvela Srbiju u regionalne ratove nakon čega su joj uvedene međunarodne sankcije UN. Posledica prethodnog su ogromni, negativni ekonomski šokovi: Srbija je u periodu od nekoliko meseci izgubila, najvećim delom, svoja tržišta – u prethodnoj Jugoslaviji, ogromna tržišta na Zapadu, ali i u bivšem SSSR-u koji se takođe dezintegrisao. Dodatno, zaustavljen je priliv stranih kredita i investicija, što je sve zajedno izazvalo veliki pad proizvodnje. Kao i u 1980-im, iako su sa promenama u CIE ideološka ograničenja i kod nas značajno oslabljena, politička elita ponovo na krizu ne odgovara neophodnom transformacijom privrednog sistema, već problem gura u budućnost.