Biznis

Istina o srpskom BDP-u

BDP je pokazatelj koji zanemaruje ključne aspekte individualnog i društvenog blagostanja zbog čega ga je neophodno krajnje oprezno tumačiti

Ilustracija VP/Profimedia
avg 03 2023, 05:00

Podeli

Često se u javnosti pominje bruto domaći proizvod (BDP), jedan od indikatora razvijenosti ekonomije. Neretko smo mogli da čujemo tvrdnje zvaničnika da Srbija prethodnih deset godina ima najbrži privredni rast u regionu, da nam je prvi put u istoriji BDP iznad 60 milijardi evra i da smo ga duplirali u poslednjih deset godina. Takođe, u 2021. smo u više navrata čuli da će 2022. srpski BDP nadmašiti hrvatski, da svake godine smanjujemo jaz u razvijenosti sa Evropskom unijom i da naša privreda danas mnogo bolje stoji od privreda velikog broja razvijenih zemalja. Tako su, na osnovu njihovog viđenja kretanja BDP, srpski zvaničnici konstatovali da je “Srbija ekonomski tigar” i da “živimo zlatno doba”.

Prema definiciji, BDP sabira babe i žabe, odnosno predstavlja tržišnu vrednost svih finalnih roba i usluga proizvedenih u roku od jedne godine u jednoj zemlji. Kada kažemo tržišna vrednost, to znači da su robe i usluge vrednovane po tržišnim cenama i kada kažemo finalnih dobara i usluga, mislimo na gotove proizvode kako bismo izbegli duplo računanje. Na primer, u BDP ulazi samo cena hleba pošto su u tu cenu već uračunati troškovi proizvodnje pšenice i brašna. Ukoliko bismo posebno vrednovali proizvodnju pšenice i brašna, to bi bilo duplo računanje i na taj način bismo značajno precenili tržišnu aktivnost. Opet, ukoliko se deo domaće pšenice ne iskoristi za dalji tok proizvodnje, nego se, na primer, izveze, onda se pšenica tretira kao finalni proizvod. Takođe, uvoz ne predstavlja domaću proizvodnju te ne utiče na BDP, dok izvoz predstavlja domaću proizvodnju koju konzumiraju potrošači i proizvođači u inostranstvu zbog čega ulazi u BDP. Na kraju, robe predstavljaju opipljiva dobra (računari, mašine, alati, mobilni telefoni itd.), dok su usluge neopipljiva dobra (usluge šišanja kod frizera, ulaznice za bioskop, turističke usluge, usluge prevoza, finansijske usluge itd.).

Takođe, važno je napraviti razliku između nominalnog i realnog BDP. Nominalni BDP izražava vrednost proizvodnje u konkretnoj godini na osnovu tekućih cena. Drugim rečima, u nominalni BDP ulazi i inflacija, tako da je moguće da on poraste zahvaljujući rastu cena, pri čemu se obim proizvodnje nije promenio, ili čak i da poraste pri smanjenju obima proizvodnje ukoliko je, sa druge strane, rast opšteg nivoa cena bio značajan. Stoga, fokus ekonomista je na rastu u proizvodnoj moći, to jest na realni BDP. On se računa tako što se izabere bazna godina, uzmu se cene iz te godine i tim cenama se vrednuje proizvodnja iz drugih godina. Pošto su cene fiksirane, realni BDP govori isključivo o promeni obima proizvodnje, odnosno o opadanju ili rastu proizvodne moći neke ekonomije.

Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price