Zabušavaš, Uroše. Opet si me sinovao. Okej, izvukao si iz arhive tekst o „Cirkusu“, na godišnjicu panonskog mornara, ali se ovaj odnos (khm) polako pretvara u jedan od onih toksičnih iz engleske romantike 19. veka. Ja neću prestati da (ti) pišem.
Nastavljamo sa našom zanimljivom geografijom. Poslednji put smo obilazili Skopje, i znaš šta, reakcije su bile šarene. Ja sam se drznuo da taknem u mistiku zvanu „rani albumi Leb i Sol“ tako što sam (hrabro) rekao da ne volim taj njihov stari etno-džez-štagod. Bokte, ljudi to uzeše baš lično, ali bilo je i mnogo lepih komentara. Bio je i neki lik koji je smatrao da sam napravio grubu grešku kod dela gde živopišem „Čuvam noć od budnih“ – pojma ti nemaš, sine moj, veli on meni, pa to nije ni pisao Vlatko nego njegov brat. Nije se javio kad sam mu prijatnom upotrebom fejsbuk komentara naznačio da greši, sa sve potvrdom u vidu skrinšota sa discogs.com.
Bitno je da narod čita. A pošto smo utvrdili da narod čita, vreme je da mu serviramo i nešto malo „alternativnije“. Dosad smo, dobri moj Uroše, išli uglavnom na zicere: Azra, Čorba, Balaš, Pušenje, Leb i Sol. Nismo se baš „odrali“ od atipičnih izbora i hot tejkova. I stoga, dozvoli mi da u ovom pismu skrenem malo sa utabanih staza i odem sve do egzotičnih plaža jugoistočne Azije. Preciznije, na Konjarnik.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
