Lepa Brena, poslednji ambasador potonule Jugo-Atlantide

I posle Brene – Brena.

U Srbiji dva posto građana odlazi u pozorište. Ne verujem da je u Hrvatskoj bitno drugačije. Da li među tom malobrojnom i naočitom publikom ima i ljubitelja estrade, ne znam, ali znam da ni o jednoj estradnoj zvezdi na Balkanu nije napravljena pozorišna predstava. Ta čast je, rekao bih sasvim očekivano, pripala Lepoj Breni. Posle Beograda, predstava dolazi u Zagreb. Nije bilo iznenađenja. Za sve četiri predstave u “Kerempuhu” karte su rasprodate odmah, mnogo pre nego što je zagrebačka publika shvatila da se Brenin koncert zapravo ne održava u omiljenom Kazalištu na Ilici. Na Balkanu postoji jedan Luka Modrić, jedan Novak Đoković, jedna Lepa Brena. Dobro, postoje i Jokić i Dončić. Kao demanti monotonije singularnosti u odabiru neprikosnovenih božanstava među Južnim Slovenima.

Kada je Fahreta lično, ne kao naslov pozorišne predstave, posle dugo vremena stigla u Zagreb 2019, u prepunoj Areni, publika je zajedno sa njom, u transu pevala uglas “Jugoslovenku”. Posle svega. Posle Vukovara i Dubrovnika. Posle Srebrenice, Sarajeva i “Oluje”. Posle Martićevog granatiranja Zagreba, posle Josipa Rajhla Kira i porodice Zec. Poslednja ambasadorka potonule Jugo-Atlantide je tako postala privilegovani vlasnik franšize nad imenom Jugoslavija. Da je te večeri Tompson bio u Areni, i on bi joj se verovatno poklonio i zajedno sa njom zapevao “Jugoslovenku”. Jednostavno, kada uđete u Breninu auru, sve se topi. Pa i “geni kameni”.