Keba, Bekuta, branitelji i “problem” srpskih cajki u Hrvatskoj

Nakon Vučićevih kritika na račun malvazije (“odvratno vino koje ničemu ne služi”), pa njegovog izvinjavanja, pa nakon ponuda da proba malvaziju i buteljki tog vina koje je dobio na poklon od istarskih vinara, pa nakon svih onih debilnih kvazipatriotskih monitoringa i cinkarenja ko iz Srbije letuje po Rovinju i Brionima, stigla je nova epizoda opskurnosti gde je Istra u epicentru.

Krajem ovog februara za par medija komentarisao sam odluku gradonačelnika Pule Filipa Zoričića da zabrani koncert pod brendom “Hiljadarka” Ane Bekute, Dragana Kojića Kebe, Duška Kuliša i Zorane Mićanović, koji je trebalo da se održi 25. marta u pulskom Domu sportova “Mate Parlov”. Dok ovo pišemo, najavljuje se i mogući sudski epilog celog slučaja. Čak ni glasine da je ceo slučaj montiran i da je reč o menadžerskoj ujdurmi gde su neki pevači samo kolateralna šteta, ne mogu relativizovati otvorene kontekste i politička tumačenja.

Kao sad zabranu, u avgustu prošle godine na manje-više istim medijima komentarisao sam podatak da je album Riblje čorbe “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju” (jedini tog benda koji je objavio zagrebački Jugoton) uz “Treći svijet” grupe Haustor i “Odbranu i poslednje dane” Idola tog leta bio najprodavaniji u Hrvatskoj. Interesantno je da je kontroverzni album Riblje čorbe u vreme kad je objavljen, davne 1984, državna komisija proglasila za šund. Otprilike kao što je pulski gradonačelnik okarakterisao pevače pod brendom “Hiljadarke”. Iako su, paradoksalno, Ana Bekuta, Dragan Kojić Keba, Duško Kuliš, pa i mnogo mlađa Zorana Mićanović, u muzičkom izrazu i scenskom stilu u osnovi prilično konzervativni pevači iz žanra novokomponovane narodne muzike, a tek nikakve posebne veze nemaju sa takozvanim turbo-folkom. A i to “cajke” po hrvatski, zvuči nezgrapno. Sumnjamo da će pulski gradonačelnik “okajavati” ovu zabranu, kao što je Vučić nakon što je prošao afekat bio svestan i izjavio da će još dugo okajavati malvaziju.