Neki su izbori jednakiji od drugih, ili kako je Meša uzvratio udarac

Pogledajte ovde konačnu tabelu: kako su glasali čitaoci i pretplatnici Velikih priča

***

Kako se ono na našem jeziku – a valjda smo u prethodna četiri meseca, koliko je trajala naša velika književna akcija i izbor za 100 najboljih romana – kaže kohabitacija?

Neki će reći da je sreća što nismo saznali, i da je najbolje kada je sve jasno i kada su dva najjača štiha u zemlji na istoj strani; u književnosti važe, srećom, neka druga pravila, pa je sasvim u redu da vox populi i vox Dei budu taman toliko različiti i taman toliko slični da bude zanimljivo.

Ako se ičega sećate od pre mesec dana – toliko se stvari u međuvremenu izdešavalo da ovo uopšte nije osuđujuće – onda se sećate i da je stručni žiri Nedeljnika i Velikih priča za najbolji roman napisan na našem jeziku odabrao „Na Drini ćuprija“ Ive Andrića, dok je na drugom mestu, za svega jedan glas, ostalo delo „Derviš i smrt“ Meše Selimovića.

A onda su, tačno kada je i ona druga kampanja ušla u svoj foto-finiš, na scenu stupili naši čitaoci. Veliki broj njih iskoristio je onaj glasački listić koji se dobijao uz Nedeljnik, kao i mogućnost da potpuno besplatno čitaju Velike priče mesec dana, i tako smo dobili alternativnu – ili možda pravu – tabelu 100 najboljih romana po izboru naših čitalaca. Dobro, 101 najbolji roman, ali o tome nešto kasnije.

Čitaoci se nisu složili da je Andrićevo delo apsolutno najbolje, ali skoro da su se složili; ista je stvar važila i za cenjene članove našeg žirija.

Jer ako ćemo doneti jedan zaključak (a donećemo ih više, bez brige) o rezultatima ove naše spektakularno uspešne kulturne akcije, to bi bio da je lepo kada se složimo oko osnovnih stvari, oko, recimo to tako, pravca u kojem treba da se krećemo (a taj pravac može da bude, recimo, da je lepo čitati romane!), onda su sve one sitne razlike samo dodatno bogatstvo.

A razlike su stvarno bile sitne: „Na Drini ćuprija“ bila je, u tom glasovanju žirija, za jedan jedini bod ispred Mešinog dela. Kod čitalaca, presudilo je svega nekoliko desetina bodova u korist Meše Selimovića. Metodologija je, podsetimo, bila ista, sa deset bodova za prvo mesto ili prvi navedeni roman, devet za drugi, osam za treći…

Kada se razdvoje ukupni bodovi, broj prvih mesta i broj listića na kojima se roman pojavio, dolazi se do jednog od najinteresantnijih podataka čitavog istraživanja. U oba izbora Andrić je imao više prvih mesta, ali se Selimović pojavljivao na više pojedinačnih lista. I to se ponovilo i u čitalačkom glasanju, uprkos mnogo većem broju učesnika.

„Besnilo“ je hit

U top 10, istih je osam romana, što takođe znači da ne možemo govoriti o dva suprotstavljena, bože sakloni zaraćena ukusa. U prvih dvadeset poklapa se trinaest, malo li je?

No već na trećem mestu u „čitalačkoj“ tabeli vidimo prvu diskrepancu, prvi veliki i važan skok. Delo „Semper idem“ Đorđa Lebovića je ne samo najčitaniji i sasvim očigledno najvoljeniji roman 21. veka, već je odlično prošao i kod žirija i kod publike. Ali kod potonjih jako dobro: posthumno objavljeno delo završilo je na trećem mestu, ispred Crnjanskog ili Bore Stankovića, ispred Borislava Pekića, Danila Kiša ili Dragoslava Mihailovića.

Najveći pomak, makar kada je „Top 10“ posredi, ostvarilo je „Besnilo“ Borislava Pekića. Naučnofantastični triler, koji je drugu mladost imao tokom pandemije kovida, sada živi i treću: sa 15. mesta kod žirija „Besnilo je stiglo“ na peto kod čitalaca, ispred dela kao što su „Kad su cvetale tikve“, „Tvrđava“, Travnička hronika“…

Pekić je među čitaocima dobro prošao i drugim knjigama, mada je „Besnilo“ jedini njegov roman u prvoj desetorci. „Zlatno runo“ je 23, „Atlantida“ i „Kako upokojiti vampira“ nalaze se niže.

Na šestom mestu kod čitalaca – a devetom kod žirija – upravo je Ljuba Vrapče, Ljuba Šampion, junak Dragoslava Mihailovića. I drugi Mihailovićev roman iz našeg „Top 100“ napravio je veliki skok: „Petrijin venac“ bio je 84. po izboru žirija, a 39. kada smo uključili i čitaoce.

Pretplatnici Velikih priča su među dvadeset najboljih uvrstili dela „Očevi i oci“ Slobodana Selenića, „Komo“ Srđana Valjarevića, „Orlovi rano lete“ Branka Ćopića, „Dvori od oraha“ Miljenka Jergovića, „Fama o biciklistima“ Svetislava Basare, „Enciklopedija mrtvih“ Danila Kiša i „Deca“ Milene Marković.

Kod žirija su u prvih dvadeset, a kod čitalaca nisu, bili „Kiklop“ Ranka Marinkovića, „Proljeća Ivana Galeba“ Vladana Desnice, „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ Bore Ćosića, „Forsiranje romana reke“ Dubravke Ugrešić, „Dnevnik o Čarnojeviću“ Miloša Crnjanskog, „Povratak Filipa Latinovicza“ i „Na rubu pameti“ Miroslava Krleže.

Krleža je, u neku ruku, najveći „gubitnik“ jer je „Filip Latinović“ tek 47; s druge strane, da narod voli Selenića pokazao je i slučaj dela „Ubistvo s predumišljajem“, koje je sa 70. stiglo na 26. mesto.

Magareći skok

A onda je tu voljeni Branko Ćopić. „Orlovi rano lete“ zauzeo je 15. mesto kod čitalaca (43. kod žirija), ali najveći skok od svih romana „na talonu“ pripada „Magarećim godinama“. Kod žirija su bile 95, kod naših birača 28.

Pored „Magarećih godina“, koje su napredovale 67 mesta, među velikim dobitnicima su „Jebo sad hiljadu dinara“ Borisa Dežulovića (sa 88. mesta žirija na trideseto kod čitalaca), i „Enciklopedija mrtvih“ (sa 72. na devetnaesto). Dežulovićev roman napredovao je 58 pozicija, Kišova knjiga 53. „Pop Ćira i pop Spira“ Stevana Sremca završili su na 44. mestu, 48 iznad plasmana kod žirija.

I „Ljepši kraj“ Bekima Sejranovića napredovao je 48 mesta, sa 83. na 35. „Črna mati zemla“ Kristiana Novaka, stota knjiga na listi žirija, kod čitalaca je 53.

Zanimljivo je pogledati i koje su to knjige „pale“. Albaharijev „Gec i Majer“ izgubio je 52 mesta. „Muzej bezuvjetne predaje“ Dubravke Ugrešić završio je na 79. mestu, 44 niže nego kod žirija. „Zimsko ljetovanje“ Vladana Desnice palo je sa 39. na 81, dakle za 42 mesta, a „Mirisi, zlato i tamjan“ Slobodana Novaka sa 56. na 96.

Zanimljiv je i raspored autora u prvih dvadeset. Ivo Andrić ima tri romana na obe liste. Meša Selimović dva. Miloš Crnjanski ima tri kod žirija, ali dva kod čitalaca, dok Danilo Kiš ima jedan u žirijevoj dvadesetorci, a dva u čitalačkoj.

Miroslav Krleža imao je dva romana u žirijevom Top 20, dok kod čitalaca nema nijedan u prvih dvadeset. Sa druge strane, među čitaocima su mesto u prvih dvadeset dobili Miljenko Jergović, Srđan Valjarević, Svetislav Basara, Branko Ćopić i Milena Marković, čijih knjiga nije bilo u žirijevoj dvadesetorci.

A onaj 101. roman?

Čitaoci su imali priliku i da predlože knjige koje se nisu plasirale u 100 najboljih po žiriju (mada je nekih bilo u onom „proširenom“, sveukupnom izboru u kojem je više od tri stotine romana). Tako je nastala posebna lista „101. roman“, sa naslovima za koje su učesnici smatrali da zaslužuju da se pojave uz našu stotinu.

Na njenom vrhu, sa jednakim brojem nominacija, nalaze se „Lagum“ Svetlane Velmar-Janković, „Nož“ Vuka Draškovića, „Toni“ Rumene Bužarovske i „Uhvati zeca“ Lane Bastašić. Top 20 možete da vidite u našoj tabeli.

Saberi mi to

Znate kako u Južnoj Americi vole i gledaju fudbal? Znate, to svi znamo. Ali znate li kakav im je sistem takmičenja? Imaju Aperturu i Klauzuru, kao dva odvojena „prvenstva“; na kraju izvlače prosek ne bi li videli ko je stvarno šampion.

Ako primenimo taj „argentinski model“ na naš izbor, evo ograničivši se samo na Top 20, i „ukrstimo“ dve tabele da dobijemo jednu zajedničku, sem izjednačenja na vrhu, dobićemo još nekih zanimljivosti (ili, što bi jedan član naše redakcije rekao, prca-boca).

Na trećem mestu ove all-round tabele naći će se „Prokleta avlija“, na četvrtom „Semper idem“, a Andrić će biti i peti…