Ona u kojoj su studenti pobedili Vučića

Mnogo toga se dogodilo između dva 1. novembra. Mnogo toga se dogodilo i u ovih sedam dana.

Sada znamo mnogo više nego što smo znali tog 25. oktobra, izbornog dana koji je ušao u istoriju, kao dan studentske (r)evolucije.

I sada znamo da su u štabu Studentske liste u izbornoj noći dobijali informacije da će veče proći mirno, i znamo da ni oni, kao i mnogi drugi, nisu mogli da budu ubeđeni u to.

Jer, sve je ukazivalo da veče neće proći mirno. Stizale su vesti da se „puni Ćacilend“, sajt studentskog pokreta bio je pod hakerskim napadom, skoro sat i po je bio nedostupan.

Napadnut je i softver za brojanje glasova – ali znali su studenti za foru, pa su imali plan i za takvu situaciju.

A onda su se ispred zgrade na Novom Beogradu gde se nalazio štab pojavili novinari režimskih medija, koji će se dan kasnije preimenovati u opozicione.

Delovalo je kao predigra za nešto loše. I dok je tenzija rasla, Aleksandar Vučić je na konferenciji za štampu priznao poraz…

Možda se od tada, svet nije promenio za ovih sedam dana, ali ovaj naš mikro svet u kom se razume jezik na kom se piše i ovaj nedeljni pregled – definitivno jeste. I ništa više ne može da bude isto. Dogodilo se nešto jedinstveno.

Ili, kako piše Veljko Lalić u analizi postizborne Srbije – Sve sam mogao da zamislim, ali da će Srbija da bude prva u svetu, i to – u demokratiji, nisam.

Sedam dana kasnije, opet Novi Sad. I opet sećanje na tragediju. Možda sve može stati u naslov teksta Zorana Strike: Novosađani mu nisu oprostili 1. novembar. Srbija mu nije oprostila Novi Sad.

I za ovih sedam dana vidimo kako se sistem urušava, iznutra. Pljušte smene, ostavke, izvinjenja građanima… A na ruševinama tog sistema valjalo bi izgraditi novi.

Na Velikim pričama ste mogli da čitate i tekst Aleksandra Baucala: Potrebne su institucije koje štite svakoga, nezavisno pravosuđe, slobodni mediji, stručni ljudi u javnim ustanovama i pravo da se i nova vlast kritikuje bez straha.

I zašto bi popravka društva na polju pravosuđa mogla bi da bude prvi i osnovni zadatak nove politike, a to nam objašnjava advokat Viktor Gostiljac.

Mogli ste da pročitate i tekst Aleksandra Radića Kako očistiti vojsku i policiju:

“Studentska lista mora da formira privremeno izvršno telo zaduženo za bezbednost. Njega treba da čine neki od pravnika i bivših pripadnika sistema koji su provereni u borbi protiv režima i u ulozi korektivnog faktora predstavnika studenata. Zadatak broj jedan su naredbe koje treba da zaustave bilo kakve štetne radnje kao što su uništavanje ili uklanjanje dokumentacije BIA, VBA, MUP-a i VS…”

A kako se otvaraju neka nova vrata koja su delovala sve bliže trajnom zatvaranju, u Briselu otkriva Željko Pantelić.

I niko ne može da ostane imun na ovo što se dešava, ni globalno, a posebno ne regionalno. Zato je i pobeda Studentske liste namrštila i po neke obrve širom “našeg jezičkog područja”.

A da postoji razlog zašto bi hrvatski premijer mogao da bude jedan od njih, otkriva nam Boris Rašeta u tekstu za Velike priče.

Vraćamo se malo i u nedavnu prošlost. Bilo je to u Nišu pred najveći protest u istoriji tog grada – 1. marta 2025.

On jeste bio na teritoriji centralne niške opštine – Medijane, one koja je prva „oslobođena“.

Medijanske lekcije glasile su: mora nova politička snaga, i pobeda mora biti ubedljiva da bi se SNS povukao i priznao. Zvuči poznato?

A zašto je Vučića posebno zaboleo Niš, piše Milan Zirojević.

Na Velikim pričama čitajte i tekstove Dejana Jovića , Milana St. Protića , a i narednih dana očekujte nove analize nove stvarnosti i neke ekskluzivne “priče iznutra”.

Naslov ovog pregleda pozajmljen je iz jedinog teksta koji će se ovde naći, a da nije povezan sa izborima u Srbiji. Što ne znači da nije bilo i drugih važnih, dobrih i zanimljivih tekstova koje smo objavili prošle nedelje. Opustite se i prođite kroz arhivu.

Ili, kako to piše Iva Branković:

Nama na ovim prostorima će trebati još neko vreme da zaista poverujemo da je bezbedno, ali ono što možemo da uradimo za sebe jeste da na dnevnom nivou uradimo nešto što će telu dati signal, sve je okej, možeš da se opustiš