„Tih godina mnogo smo voleli, ali su malo voleli nas“ – bili su spojeni transparenti dvojice mlađih Nišlija na protestu 2017. u Nišu. Bilo je prerano za pad Vučića, dobio je ubedljivo predsedničke izbore u prvom krugu, ali prekasno za ovu dvojicu da odustanu od borbe.
Ako preskočimo sedam godina, dolazimo u 2024. I lokalne izbore koji su postali nacionalna tema i udarna priča. Bila je klackalica, jedan mandat odlučivao je da li će pasti SNS u Nišu i on postati prvi „slobodni“ grad u Srbiji. Nije pao. Ali pala je najveća opština u Nišu – Medijana. Bila je to južnjačka uteha.
Iako je došlo do razmimoilaženja u postizbornoj strategiji, da li marš kroz institucije ili marš ulicama i protestima, zaboravljena su tri druga faktora koja su zvanično oterala opoziciju u poraz i 32 : 31 za vlast. Deo opozicije je bojkotovao, deo ostao ispod cenzusa, a lažna ruska stranka dobila je ključni mandat.
Na Medijani pobeda opozicije bila je ubedljiva i tu nije pomagao uhodani vešti inženjering i SNS tehnologija rešavanja izbora bez (ne)demokratske senke mešetarenja.
Kada me je tih dana pitao jedan glavni urednik jednog velikog medija iz Beograda da li je moguće da će pasti Niš i da li je „počelo“, razočarao sam ga i iznenadio opaskom – „ništa se ne uzbuđuj, živimo prvu trećinu Vučićevog režima“.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
