Ante Tomić i Dragoljub Draža Petrović se na sajtu Velike priče dopisuju u kolumni “Jesi li video ovo?”
***
Još te bolje našao, Petroviću,
Laguna je odustala od Sajma knjiga, ali ja sam svejedno želio doći u Beograd. Već po navici. Čudno bi mi bilo da u oktobru ne dođem. Žena i ja smo rezervirali apartman na Cvetnom trgu, najavili se prijateljima, napravili plan za cijeli tjedan, i na koncu odustali. Pamteći da me je srpska policija jednom dulje od četiri sata držala na granici, procijenio sam kako je u napetosti oko izbora vrlo izgledno da me neće ni pustiti u zemlju. A i uplašio sam se, iskreno da ti kažem, vodenih, zvučnih, a u ovoj specijalnoj okolnosti možda i pravih topova. S pedeset šest na leđima nemam ti više volje za trčanje pred policijom. Ni dok sam bio mlađi nije mi to bilo neko veselje.
Ti si, prvo kao nogometni navijač, a kasnije i kao sudionik brojnih demonstracija protiv vlasti, prekaljen u uličnim borbama. Čitav je tvoj život, takoreći, jedna neprekinuta staljingradska bitka, a ja sam više nekako kućni tip u udobnim kariranim papučama i šlafroku. Sobna biljka. Prašnjavi filadendron u kutu kod radijatora.
Slučaj je htio i da sam se iz Grčke vratio s groznom prehladom, a njome sam, očekivano, zarazio i ženu. Srdačno sam joj predao viruse kao Štafetu mladosti s najljepšim željama za rođendan drugu Titu. Izbore u Srbiji pratili smo šmrcajući, crvenog nosa i suznih očiju. Neupućen bi tkogod zaključio da smo bili slomljeni od tuge za Aleksandrom Vučićem.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
