“Je l’ sam ja jedini/a koji/a…?” je nekada, u zlatno doba Tvitera, dok smo Tviter koristili manje kao Amerikanci, a više kao Balkanci, bila jedna od omiljenih početnih formula za skupljanje lajkova, koji su se tada zvali fejvovi.
Koncept je sledeći. Nešto je planetarno popularno. Sve osobe pričaju o tome. Komentarišu, gledaju, iznose teorije, pišu, prepiru se, predviđaju kraj, prave mimove. Onda se u nekom trenutku pojavi osoba koja napiše “Je l’ sam ja jedini/a koji/a…?”, pa na primer “ne gleda ‘Game of Thrones’”.
Napiše se to i ostalo je istorija. Javlja se tada pozamašan broj ljudi koji pruža podršku ovom lažno neshvaćenom pojedincu ili neshvaćenoj pojedinki. Piše se da je “konačno neko rekao”, piše se “svaka čast na stavu”, piše se “au, al’ će da te razapnu”.
Spojler: Svako malo to neko kaže. Spojler: Svako malo neko ima taj stav. Spojler: Niko ih neće razapeti. Ukratko: nije jedini. Ili nije jedina.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
