Još od romana “Proširenje područja borbe” Uelbek ide svojim putem. I nakon svakog novog dela, iznova bira drugačiju stazu. Nije on pisac koji šokira po svaku cenu, već je šok ugao iz kog on posmatra stvari. Uperio je reflektor na ono što su drugi zanemarivali. Dok svi trče nekud ka ostvarenju ciljeva, on se izmestio, seo na klupu i posmatrao. Izašao je iz mase i video neke druge ljude, one koji kaskaju, njihove neostvarene snove i koliko su nesnađeni, a koliko su zapravo slični onima koji su ubedili sebe da su se dobro snašli i da su dobro prošli u životu. Njega ne zanimaju oni koji se trude da uhvate korak, njegovi likovi su uglavnom u raskoraku.
U prvoj knjizi govorio je o sredovečnom depresivcu. Iz romana u roman, demistifikovao je i dekonstruisao mitove sadašnjice, nije glorifikovao poroke ali je otvoreno govorio o svim našim kolektivnim porocima. “Elementarne čestice”, “Karta i teritorija”, “Mogućnost ostrva”, sve su to zasebne knjige, uvezane njegovim stilom. Poigravao se i sa likovima, elitom, religijom i državom. Ali Uelbek ne kritikuje po svaku cenu, on slika, on ne nameće. On ne bode, on bocka. Na suptilan i prefinjen način zabijao je prst u oko establišmentu. Ne može mu se zameriti, jer on to radi majstorski. Ima svoje uporište, i svemu pristupa znalački. Kad god bi neko pomislio da nema više aktuelnih tema, Uelbek ih nametne ili predvidi. Mnogi su mislili i da je književnost na izdisanju, sve dok se on nije pojavio. Kao da diktira tokove, a ne da se na njih naslanja. Iako se mnogi prave da ga ne konstatuju, i dalje ga najviše čitaju. On postoji kao kontra svemu i sama njegova pojava i postojanje su provokacija. On je postao sindrom i definicija, postao je brend, iako se nije trudio da tako bude! Okolnosti su mu išle naruku.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
