Erik Maskin, profesor na Harvardu i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2007. godine, priprema se da preuzme funkciju predsednika Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), čiji kongres je održan u Beogradu. Maskin je utemeljivač teorije dizajna mehanizama, svojevrsnog ekonomskog inženjeringa. Njegova teorija kaže da, umesto da se pitamo kuda će nas tržište odvesti, mi prvo definišemo cilj, bilo da je to pravedna raspodela resursa, efikasna prodaja državne imovine ili sprečavanje nove finansijske krize, a potom dizajniramo pravila koja će aktere, vođene sopstvenim interesima, dovesti do takvog rezultata.
Tokom kongresa, kao gost Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) održao je predavanje tokom koga je suštinu dizajna mehanizama objasnio na primeru koji je blizak svakome: kako podeliti tortu između dvoje dece, Alis i Boba, tako da oboje budu zadovoljni? Problem je, kako je objasnio, u informacijama: vi kao roditelj ne znate kako oni „vide“ tortu. Možda Alis više voli čokoladni deo, a Bob jagode. Ako vi isečete tortu napola, skoro je sigurno da će jedno dete misliti da je ono drugo dobilo više. Dizajn mehanizama nudi rešenje staro hiljadama godina, zabeleženo još u Starom zavetu, kada su Avram i Lot, želeći da podele zemlju, postigli dogovor da princip bude „jedan seče, drugi bira“.
Ako Bob seče tortu, on ima snažan podsticaj da je podeli na dva dela koja su, u njegovim očima, potpuno jednaka. Zašto? Jer zna da će Alis, koja bira prva, uzeti veći komad ako on postoji. Tako Bob osigurava pravednost, a da dizajner (roditelj) uopšte ne mora da zna preferencije dece. To je „obrnuti inženjering“: cilj je pravda, a mehanizam „seci i biraj“ nas do nje sa sigurnošću dovodi.
Neposredno nakon predavanja, razgovarali smo o tome kako dizajn mehanizama može pomoći institucijama da donose odluke u svetu koji je postao potpuno nepredvidiv.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
