Vreme u kojem živimo potvrdilo je zaključak Džordža Orvela da između desnog i levog totalitarizma suštinski nema razlika. Fuzija između naslednika fašističkih i nacističkih ideja sa baštinicima komunizma postala je planetarni trend.
Zato bi valjalo nazvati stvari pravim imenom. Kao što se Evropa u prvoj polovini prošlog veka našla na udaru različitih „izama“, od fašizma i nacizma do komunizma, tako joj danas prete ujedinjeni „izmi“, udruženi oko ideje da unište EU, liberalne demokratije, individualnost odnosno građanina, pravnu državu, i da uvedu novi digitalno-tehnološki totalitarizam.
Pokojni ruski istrion Eduard Limonov je još 1993. godine, zajedno sa Aleksandrom Duginom, izmislio kovanicu „nacionalboljševizam“ i osnovao čak i partiju sa zastavom koja je spajala nacističko i komunističko nasleđe.
U Srbiji smo neku vrstu nacionalboljševizma imali na delu, štaviše na vlasti, oličenu u koaliciji, prvo skrivenoj, a zatim otvorenoj, između Slobodana Miloševića, Mire Marković i Vojislava Šešelja, odnosno između SPS-a, JUL-a i SRS-a. U Hrvatskoj je Franjo Tuđman oličavao simbiozu nacionalboljševizma, Titov general preobraćen u nacionalistu s dna kace.
Uostalom, Milošević i Tuđman su se odlično prepoznavali, slagali i poštovali. O tome bi štošta mogli reći Hrvati poreklom iz Posavine u BiH, a Srbi iz Krajine.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
