Velike priče i Nedeljnik, uz pomoć više od 200 pozvanih stručnjaka, pokreću izbor za 100 najboljih romana napisanih na jezicima našeg govornog područja, svesni svih dilema koje takva „top-lista“ može da donese, i duboko ubeđeni da će doneti mnogo toga dobrog. Više o izboru pročitajte OVDE.
Pojedinačne liste ćemo svakodnevno, celog leta, objavljivati na Velikim pričama. Kako su drugi glasali pogledajte OVDE.
***
Oto Oltvanji (1971) odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana Crne cipele (2005), Kičma noći (2010), Iver (2015) i Polje meduza (2023). Od ranih devedesetih, objavio je pedesetak pripovedaka u časopisima i antologijama, od kojih su neke sakupljene u zbirci Priče misterije i magije (2017). Autor je krimića za decu Kako sam postao detektiv (2019). Dobitnik je nagrade Stanislav Lem za fantastiku u književnosti i Zlatni triler regionalnog Udruženja pisaca trilera UPiT. Francusko izdanje romana Polje meduza, „Le Champs des meduses“, u prevodu Slavice Pantić Lew. našlo se u najužem izboru četiri nagrade.
Ovo je njegov izbor:
***
Čitav život pravim liste.
Najboljih knjiga, muzičkih albuma, TV serija, stripova. Godišnje ili svih vremena, opšte ili bizarno specijalizovane.
Za to vreme naučio sam da je sastavljanje lista prava mala umetnost. Govore o svetu koji rangirate, ali još i više o vama. Ne škodi kad su zanimljive, ponekad i da iznenade. Takođe, ne treba ih shvatati preozbiljno.
Mnogo je remek-dela, očiglednih i nedvosmislenih. Glavno pitanje je da li su mene dotakla. Neke od ovih romana otkrivao sam u školi, čim su se pojavili ili znatno kasnije (suština je da nikad nije kasno). Obarali su me s nogu i kao čitaoca, i kao pisca, i kao dete, i kao staro zakeralo, stilom, idejom, izvedbom, emocijom i celokupnim savršenstvom.
Imate kriminalistički roman (Pavičić), politički triler (Davičo), meditaciju o prirodi filma (Petković), bespoštedne emocionalne udarce (Lengold), filozofiju dihotomije original-falsifikat (Pavličić), neponovljive epske istorijske romane (Andrić, Pavić), primere kada su stilske bravure pomerile granice poetike, kako lične tako i opšte (Savičević Ivančević, Karakaš) i super-spektakl koji u sebi sadrži većinu toga i još mnogo više (Pekić).
Neki drugi dan, lista bi se razlikovala u detaljima, drugačijem rasporedu ili ponekom novom izboru, ali verovatno ne mnogo. Da, ovo su umetnički trijumfi za koje glasam i koje od srca preporučujem. Da, ovo sam malo i ja, romani koji su me promenili. Književnost može to da vam uradi, ne dajte da vas ubede u suprotno.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
