Tu sam priču već napisao na ovom mestu, ali evo je opet, po sećanju, jer je sada važnija nego što je bila.
Bilo ih je trojica – reporter, producent, kamerman – i izgledali su, tada kada smo se sreli u Knez Mihailovoj, kao da ste dali deci koja su gledala “Blinki Bila” i “Krokodil Dandija” da nacrtaju Australijance. Falili su im samo oni drapičasti šortsevi koje je proslavio Stiv Irvin.
Sedeli su u jednom kafiću i zverali okolo; bilo je to malo svetlije, malo optimističnije vreme, recimo pre dvadesetak godina, i Beograd je još izgledao kao da je mogao da vam se dopadne i na treći i na sedmi pogled. Na osmi bi vas već oborio s nogu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
