“Kupio sam Stripoteku, grickam kikiriki…” i, kao Toni Montano, seo u fotelju. Na TV-u su išle vesti i – pokvarile sve.
Iako je izlaznost na lokalnim izborima u Makedoniji bila mala, najmanja do sada – jedva 40 odsto – što znači da građani ne žele da uzmu sudbinu u svoje ruke, zemlja je pocrvenela. Ne od stida, već u bojama VMRO-DPMNE.
Jedino što mi pada na pamet u odbranu konstataciji da je Makedonija krenula debelo “udesno” jeste rečenica koju je tata Sreten izgovorio u finalnoj epizodi TV serije “Grlom u jagode”: “Svi smo mi u nekom trenutku hteli da kažemo ’ne’, a rekli smo ’da’.”
Sa Ovima nema neizvesnosti, kao nekada sa Slobom. U njihovo vreme, 2001, bili smo na rubu građanskog rata sa Albancima; desetak godina kasnije na red je došao Gruevski i projekat “Skoplje 2014”, pa afera “Prisluškivanje”… Sada, kada imaju apsolutnu vlast u oazi (sve)mira – kako su u vreme Kire Gligorova od milošte zvali Makedoniju – ne bi začudila ni neka nova ujdurma.
Nove lokalne vlasti Skoplja su u prostorije gradske uprave već udobno uhlebljene, pa su 13. novembra sa te pozicije proslavile Dan grada. Tog dana, 1944, u gradu na Vardaru konačno su bile poražene nemačke i bugarske fašističke snage, i partizani su oslobodili grad.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
