Kako je Vučić izgubio kontrolu nad Matriksom

Ima jedna scena u filmu “Matriks” koja ima dubok filozofski trenutak, a sa kojom može da se napravi paralela u kontekstu današnje Srbije.

To je ona scena u kojoj Neo vidi istu crnu mačku kako prolazi dva puta i kaže: “déjà vu”. Triniti reaguje ozbiljno, pita ga šta je rekao, Neo objasni i onda mu Morfeus otkrije istinu. “Déjà vu” u Matriksu nije slučajna pojava. Zapravo je znak da je došlo do “greške u sistemu”. Desila se digitalna anomalija, trenutak kada se promeni program simulirane stvarnosti.

U srpskom političkom Matriksu, baš kao i na filmu, sistem proizvodi “déjà vu” da bi stekao prednost nad protivnikom. Da bi agenti, oni bezlični i bezosećajni, obučeni u crno, sprečili borce za slobodu da probude što veći broj ljudi. I to je prošle nedelje kod građana Srbije proizvelo više “déjà vu” utisaka.

DÉJÀ VU 1

MATRICA ZA ODVRAĆANJE LJUDI DA IDU NA PROTESTE

Bilo je to najpre vidljivo u širenju straha i pokušaju odvraćanja ljudi da masovno dođu na proteste. U Vučićevom matriksu, to se desilo nekoliko puta prošle nedelje.

Prošle nedelje smo imali, za početak, “déjà vu” u pogledu “dojava o bombama u svim vozovima”. Dešavalo se to u dva ranija navrata. Prvi put uoči mitinga 15. marta kada se ispostavilo da žena iz kol-centra “Srbija voza” koja je primila “dojavu” nije dobro ni čula šta joj anonimni glas preko telefona govori, ali su njeni šefovi bili sigurni da neko prijavljuje teroristički napad, pa su zaustavili sve vozove ka Beogradu koji su dolazili tih dana.

Drugi put se to desilo uoči velikog Vidovdanskog protesta 28. juna u Beogradu i sada, u petak, uoči komemorativnog skupa u Novom Sadu. Svaki put, pa i sada, vozovi su nastavili da rade posle protesta a da se MUP nije ni oglasio o tome koliko je vozova pregledano i koliko je to trajalo.

Bilo je prošle nedelje i propagandnih tvrdnji da “blokaderi spremaju haos u Novom Sadu”. I ovog puta je iskorišćena ista matrica kao uoči 15. marta i 28. juna. Provladini mediji “otkriju” zaveru koja je obično materijal tajnih službi, onda krenu pozivi da se reaguje, pa onda dođe do hapšenja inkriminisanih. I na kraju, režimska propaganda prikaže to sve kao “dokaz” tvrdnje da studenti i građani “spremaju građanski rat”, iako uhapšeni nemaju nikakve veze niti sa organizacijom protesta, niti sa planovima koji se prave. To su samo pojedinci koji su učesnici na protestima.

Uoči 15. marta su na osnovu prisluškivanih razgovora uhapšeni članovi Pokreta slobodnih građana u Novom Sadu, dok su po istoj metodi u Kraljevu uhapšena bivša vojna lica pred Vidovdanski protest 28. juna.

Ovog puta je to bio novosadski odbornik Miša Bačulov, koji je prethodnih nedelja već bio u žiži javnosti pod optužbama predsednika Srbije da je “unezvereno šetao” uoči pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici. Bačulov je sada uhapšen na osnovu snimaka i prisluškivanih razgovora, iz kojih proizilazi da je pokušavao da organizuje sopstveno trovanje. Ta bizarna ideja, bez obzira da li je ona plod stvarne želje Bačulova ili, kako mnogi sumnjaju, teledirigovanog pokušaja da se diskredituje komemorativni skup u subotu, nije ipak uspela da odvrati ljude da dođu u Novi Sad.

DÉJÀ VU 2

VUČIĆEVA RUKA POMIRENJA

Dok su mediji pod njegovom kontrolom pokušavali da optuže studente da hoće da “izazovu građanski rat”, stavljajući ih u istu ravan sa Bačulovim, predsednik Srbije je pokušavao da deluje pomirujuće, kao da godinu dana unazad (a i godinama pre) nije bio generator svih kriza i podela u društvu.

Po ranijem Matriksu da jednostavno prećuti sve što je toksično sipao u etar i da primećuje samo nepočinstva svojih protivnika, Vučić je optužio neimenovanu drugu stranu da su pokazali “nečuveni bes, klevetali, kršili pravila, provodili nasilje nad drugima i tuđom imovinom, pokušavali da unište nit našeg društva i osnovne vrednosti koje nas kao narod povezuju”.