Celog života smo skloni da ono što je nerazumljivo i drugačije devalviramo u odnosu na naš sistem vrednosti. Arhe-sukob novije istorije desio se sredinom pedesetih kroz početak popularne kulture gde je Elvis uništio prećutni generacijski konsenzus mlađih i starijih. On je predstavljao sve što je bilo drugost konzervativne, rasističke, ksenofobične bele Amerike. Bio je belac koji je izvodio “crnačku” muziku, a pritom je bio apsolutno neprihvatljiv u nastupima, plesom simulirajući koitus.
Nije ni čudo što su devojke (a i muškarci) zbog tinejdžerskog hormonalnog disbalansa doživljavali psihofizičku kataklizmu da ne kažemo orgazam. Posle su došli Bitlsi, koji su na početku karijere bili u krojenim odelima, ali to je bila samo uspešna fasada. U generacijskim trvenjima, drugost je sasvim očekivan fenomen, međutim, s obzirom na to da ona postoji od kad je čovek počeo da razmišlja o sebi, onda možemo da spomenemo i period Kubrikove i Klarkove “Odiseje 2001”, 600.000 godina unazad, kada su naši majmunoliki preci sa oruđem bili pretnja drugosti onima bez oruđa.
Za sve je kriv monolit koji su vanzemaljci postavili da bi ubrzali evoluciju.
Danas u Srbiji imamo kvintesencijalnu podelu društva, koja je temeljnija od one iz Drugog svetskog rata ili od one s početka osamdesetih sa hevimetalcima i pankerima. “Borimo se protiv ljudi bez lica, bez plana, ideje. To je trik u sprovođenju obojenih revolucija – krijete lice. U Hongkongu – pod kodnim imenom ’voda’, oni su govorili – krijte lice. Zato je važno to proučavati, kako ih je Kina otkrila!”
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
