Zašto da „ćutimo i trpimo“ kad već može gore?
Ponekad je potrebno da nešto istrpimo upravo da ne bismo nastavili da trpimo večno na identično loš način
Kako se brendiraju šetnje: Svako vreme je pravo za protest
Izgleda da nikada neće biti stanovnika Srbije koji nije bio učesnik nekih demonstracija. I ma kako surovo zvučalo, to je dobro
„Semper idem“, i 25 godina kasnije (skoro) sve je isto
Dve i po decenije od 2000. ponavljaju se isti obrasci, pobune i represije. Gotovo identične ostaju i dileme koje prate studentski bunt: da li ulaziti u izbornu arenu ili ostati van nje, kakav je odnos sa opozicijom, da li ići sa ekspertskom ili političkom listom na izbore, da li izborni proces ima smisla u uslovima sistemskih nepravilnosti i kakav je domet simboličkih akcija poput pešačkih marševa kroz Srbiju
Oni drugi su drugost
Kako je srpsko društvo podeljenije nego u ratu i zašto termini kojima vlast nipodaštava studente podseća na ono kada naduvana baka sedi sa Pinkijem i Švabom
„Neizdrž“ je krenuo iz Niša
I tradicija studentskog pešačenja započela je u Nišu, devedesetih godina prošlog veka. Sada svi putevi vode u Niš, a da li će on biti završni čin ili novi početak?
