Za istoriju eksperimenata na ljudima važno je iskustvo sa Kube od pre 125 godina. U prethodno vođenom američko-španskom ratu, koji je doveo do oslobađanja Kube 1898, više Amerikanaca je umrlo od žute groznice nego što je poginulo u borbi. Zato je dve godine kasnije na Kubu stigla Američka vojna komisija za žutu groznicu (US Army Yellow Fever Commission), poznata po svom predsedniku kao Komisija Voltera Rida.
Pošlo se od skoro 20 godina stare hipoteze jednog kubanskog lekara da je prenosilac žute groznice vrsta šumskog, odnosno rečnog komarca (lat. Aedes aegypti). Sproveden je kontrolisan eksperiment sa dobrovoljcima. Neki su izloženi ubodima komaraca prethodno zaraženih tokom višednevnog boravka u prostoriji sa bolesnicima od žute groznice, a neki su smeštani u skučene kolibe gde su zadržani odeća i posteljina tih istih bolesnika. Hipoteza je potvrđena pojavom bolesti samo u grupi izloženoj ubodima komaraca.
Istraživači su uveli dve važne novine: dobrovoljci su potpisivali saglasnost informisanog ispitanika i bili su dobro nagrađeni – 100 američkih dolara za učešće u eksperimentu i još 100 dolara ukoliko se razbole. Imajući u vidu inflaciju, ta naknada za strah danas bi se merila mnogim hiljadama dolara. Pisani pristanak je bio na engleskom i španskom jeziku, a pojedini dobrovoljci su odbili finansijsku kompenzaciju navodeći altruističke motive kao razlog za svoje učešće. Među kubanskom sirotinjom bio je prisutan i rezon: žuta groznica je tako česta da ću se pre ili kasnije svakako zaraziti, pa što ne bih na tome i profitirao.
Pošto je dvoje namerno zaraženih članova Komisije umrlo od žute groznice, američka javnost je ustala protiv nastavka eksperimenta. Međutim, on je već bio praktično završen. Na osnovu stečenog iskustva, sprovedena je akcija uništavanja komaraca u Havani, pa posle dve godine žute groznice u gradu praktično više nije bilo. Isti pristup je iskorišćen i u Panami, gde je posle višegodišnjeg zastoja nastavljeno i uspešno završeno prokopavanje Panamskog kanala.
Kao legat ovog eksperimenta nametnuli su se – i tokom decenija su dalje usavršavani – etički standardi savremenih istraživanja: dobrovoljnost, transparentnost u pogledu rizika i naknada bez prinude. Odgovor na nacističke zločinačke eksperimente bio je Nirnberški kodeks iz 1947, kojim je posebno naglašen princip dobrovoljnosti. Sledili su Helsinška deklaracija iz 1964, kojom su postavljeni opšti etički standardi za medicinska istraživanja, i Belmontov izveštaj iz 1979, sa naglaskom na principe poštovanja prema ličnosti, dobročinstva i pravde.
Danas svaka država ima precizne propise o eksperimentisanju na ljudima i životinjama. U Srbiji je jedan od takvih „krovnih“ propisa Kodeks medicinske etike Lekarske komore Srbije sa poglavljem Lekar i biomedicinska istraživanja. Tu su posebno razrađene teme koje je nametnuo razvoj medicine, kao što su Korišćenje oplođenog jajeta, embriona i fetusa i Transplantacija organa, tkiva i ćelija umrlih.
Pored toga, i u svetu i kod nas, u svakoj instituciji u kojoj se vrše ispitivanja mora da postoji etički odbor ili komitet (engl. Institutional Review Board, Independent Ethics Committee) čija saglasnost je neophodna da bi se pristupilo istraživanju. Iznad svih njih, kao krovna institucija, od 2019. godine postoji Etički odbor Srbije. U cilju potpune vidljivosti i etičkog nadgledanja, formirani su i posebni registri kliničkih ogleda.
Držeći se principa dobrovoljnosti, Amerikanci su još i posle Drugog svetskog rata rado birali zatvore za mesta medicinskog eksperimentisanja. Formalno, sve je izgledalo ispravno: javiće se ko hoće. Međutim, dobrovoljnost je tu prividna. Osuđenik pred kojim su godine zatvora računa da će, ako stisne zube i pregrmi strah, ranije izaći na slobodu. Dakle, on je ucenjen svojim položajem zatvorenika.
Zločinački eksperimenti u ratu
Verovatno najsurovije eksperimente u modernoj istoriji obavljali su Japanci uoči i tokom Drugog svetskog rata u Kini, a posebno u njenom severoistočnom delu koji je tokom japanske okupacije od 1932. do 1945. godine figurirao kao posebna marionetska država Mandžurija. Tu je, u gradu Harbin, bilo sedište zloglasnog Odreda 731, stvorenog da se bavi biološkim i hemijskim oružjem. Bio je poznatiji od drugih sličnih jedinica, recimo od Odreda 100, zaduženog za izučavanje uloge biljaka i životinja u biološkom ratu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
