Piše SILVI LOREN, istraživačica na Harvardu i Stanfordu, predavačica na Sciences Po u Parizu, autorka knjige Martin Luther King. Une biographie intellectuelle et politique, Seuil, Pariz, 2015.
Prevod Pavle Ilić
***
Pre nekoliko meseci, u američkim dnevnim sobama neočekivano se zaorio glas Martina Lutera Kinga, izričući njegovu slabo poznatu propoved – „Instinkt tamburmajora (vođa vojnog ili drugog paradnog orkestra, prim. prev.)“ – koju je održao tačno pedeset godina ranije. Ovaj neplanirani susret između ovog revolucionarnog vođe i gledalaca TV programa imao je formu reklame za kamione marke RAM, emitovane tokom poluvremena Superboula (finale prvenstva Nacionalne fudbalske lige u SAD, prim. prev.), najekskluzivnijeg televizijskog reklamnog spota o kom se često izveštava koliko i o rezultatu utakmice. Ova reklama koja je preko zvuka Kingovog govora slavila muževnu snagu terenskog kamioneta, zastavu vojske u letu i svakodnevni heroizam anonimnih porodica zgrozila je određeni deo publike. Što je još gore, međutim, većina je ostala ravnodušna.
To što je velika televizijska misa masovne potrošnje obezbedila pravo da emituje propoved sveštenika dovoljno govori o nepostojanju ikakvih granica komodifikacije, uključujući i komodifikaciju pobune, revolta i žrtava za pravdu. Međutim, ironija ovog preuzimanja dolazi od samog Kinga koji je, par rečenica kasnije, u istom govoru žustro napao materijalizam svoje države. On se rugao svojim zemljacima i zemljakinjama zavedenim od marketinških magova čije reklame su ih nagonile da kupuju statusne simbole, „ova ili ona kola“, kako bi se smatrali ljudima. Oni „paradiraju u kadilaku“ kako bi bili neko i nešto, uzviknuo je. Prema njemu, ta industrija zavisnosti je polako ubijala Ameriku.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
