Prosečan ili tipičan čitalac je fiktivan lik, zanimljiv istraživačima javnog mnjenja da bi definisali ciljnu grupu kojoj se obraćaju, ali u praksi se sve svodi na dugu kolonu pojedinaca sa čelom daleko udaljenim od začelja. Razmak se zgusne kada je reč o opštoj, svima bliskoj temi, poput troškova života ili zaštite životne sredine, a razvuče ako se pokrene pitanje razumevanja teorije verovatnoće ili inferencijalne statistike. Mnogi ljudi imaju otpor i da saberu dva broja, pa će ih odbiti sam naslov ovog članka. Ipak, za slučaj da su spremni da ulože napor, počećemo kao u bukvaru.
Kada dobijemo neki svoj laboratorijski rezultat, nestrpljivo gledamo unetu vrednost, bojažljivo je upoređujući sa dozvoljenim rasponom, navedenim sa desne strane liste. Gornju i donju granicu prikazanog raspona doživljavamo kao uzan planinski put s čije obe strane je provalija i neopoziv rastanak od punog zdravlja.
Lakše bi nam bilo kada bi nam bilo objašnjeno da se do navedenih brojeva došlo pregledom velikog broja zdravih ljudi, te da se – kao kada se razvlači testo za pitu – odseku krajevi, odnosno odbace se vrednosti koje su daleko od aritmetičke sredine. Arbitrarno je rešeno da su „normalne“ samo vrednosti koje su zabeležene za 95 odsto ispitanika. Dakle, ako je pregledano 1000 zdravih osoba, pedesetoro ih je – po 25 sa najnižim i najvišim vrednostima – svrstano u grupu „nenormalnih“.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
