Da li je kafa zdrava? I zašto jeste.

Dok u društvu piju kafu, ljudi neretko počnu da pričaju o njoj. Iz sećanja prizovu sopstvena iskustva ili varljiva znanja prikupljena tokom ranijih razmatranja ove teme („nikad pre doručka”, „može, ali sa šećerom”, „nikako sa mlekom” itd.). Bude tu često i preteranih pohvala, ali i neosnovanih ukazivanja na navodne opasnosti od ovog ukusnog napitka.

Znatiželjnik zainteresovan za činjenice okrenuće se nauci. Ona na neka pitanja (još) nema odgovore, a i kada ih pruži, ne treba ih smatrati konačnim. Ipak, za razumnog čoveka nema alternativnog puta da se dođe do istine.

Sve izgleda jednostavno: elektronski ćemo pristupiti Nacionalnoj medicinskoj biblioteci američkih Nacionalnih instituta za zdravlje, jedinstvenoj u svetu, i među preko 37 miliona bibliografskih jedinica naći će se i podaci o kafi. Iznenađenje usledi kada ukucamo ključnu reč „kafa” i zaspe nas skoro 21.800 članaka, od kojih je prvi objavljen još pre skoro dva veka, 1828. godine.

Pašće nam na um da se u toj nesavladivoj masi članaka mnogi odnose na zasade, zaštitu od parazita, proizvodnju itd., pa se odlučujemo za ključne reči „kafa” i „zdravlje”, i to samo kada se zajedno pojave u naslovu i/ili u sažetku rada. Dobićemo spisak od 6637 članaka, a prvi je ugledao svetlo dana daleke 1849. godine u Medicinskom žurnalu Bafala, grada na severu države Njujork.

Nemogućnost uspešnog utonuća u tu planinu od više hiljada publikovanih istraživanja ne bi bila jedini problem. Podjednako teško bilo bi snaći se u moru često kontradiktornih pojedinačnih istraživanja, uz povremeno jalov pokušaj da se razlike objasne izborom populacije (mladi ili stari), zdravstvenim stanjem (pre odavanja kafi zdravi ili bolesni), nekim trećim razlogom ili – što je najčešći slučaj – kombinovanim delovanjem više činilaca.

Postoje, srećom, sistematski pregledi, kao zbirni prikazi svih informacija o određenoj temi. Autori prikupe sve publikacije koje ispunjavaju zadate uslove, kritički ih analiziraju i daju jedinstven odgovor, često sažet samo u jednoj rečenici. Kada se unesu ključne reči „kafa” i „zdravlje”, ali se pretraga ograniči na sistematske preglede, samo 191 članak ispunjava zadate uslove. Prvi od njih je objavljen tek 2002. godine zato što metodski bitan elemenat sistematskog pregleda – metaanaliza, odnosno analiza svih pojedinačnih analiza – nema dugu prošlost.

Naravno, ako uže definišemo problem, recimo „kafa” i „giht”, biće samo pet-šest sistematskih pregleda i relativno brzo ćemo sagledati dokle je došla i kako nauka vidi odnos pijenja kafe i ovog neugodnog koštano-zglobnog stanja. Isto važi za šarlah, slabovidost i bilo koji drugi poremećaj zdravlja. Ostaje, potom, da tako stečenu kompletnu sliku uporedimo sa svojim postojećim znanjima i, često, zabludama.