Kultura

“Gospodine, nisam imao vremena ni da piškim…”

Aleksandar Stefanović (1926–2024) je u Beogradu živeo onda kada je trebalo. I kada je Jugoslavija bila u modi. Izlazio je u "Mažestik" sa Liz Tejlor i Majklom Todom, na stepenicama se mimoilazio sa ozloglašenim Ratkom Draževićem, čiju je lepoticu, glumicu Olgu Spiridonović nasledio. Engleski je "peglao" sa Ksenijom Atanasijević, a na prve žurke odlazio sa Tesom Trevizan, dok su je još znali samo po nadimku baronesa

Aleksandar Stefanović i Elizabet Tejlor / Foto arhiva autorke
феб 25 2024, 05:00

Podeli

Otkako se u Milanu spotakao u tramvaju, izdavač svetskog glasa i čuveni književni prevodilac Aleksandar Stefanović živeo je na imaju “Bele pčele”, u podnožju Avale.

Erudita i poliglota, nastavio je da se bavi svojim zanatom, koji mu je pomagao da njegov nemirni duh bude i dalje prisutan.

Bilo bi lepo da ga je Srbija bolje upoznala.

Dok su se drugi, manje dragoceni i važni, izdavali za ono što nisu, on je tako šarmantno dokazivao da puka otmenost nije sve.

Na ručku u “Proleću” naručivao je svadbarski kupus i vodio žovijalne razgovore.

– Kako ste?

– Mnogo bolje. Jedino više fudbal neću moći da igram.

– Pretpostavljam da vam tango ne predstavlja problem.

– Plešete li?

Sasvim očekivano, na jevrejski način, na pitanje je odgovarao pitanjem.

I nastavio da se igra rečima i literarnim delima, što mu je čitavog života bio posao.

U devedeset osmoj, imao je stav, držanje i đavolski, mada pomalo setni pogled mladića, koji je i dalje strasno voleo život.

Jedino ga je brinulo šta još može dobiti od njega.

A vodio ga je maestralno i iz sve snage, kakvi su mu bili i neukrotivi preci.

U Beogradu je živeo onda kada je trebalo. I kada je Jugoslavija bila u modi. Izlazio je u “Mažestik” sa Liz Tejlor i Majklom Todom, na stepenicama se mimoilazio sa ozloglašenim Ratkom Draževićem, čiju je lepoticu, glumicu Olgu Spiridonović nasledio.

Najbolji prijatelj u to vreme bio mu je američki novinar Džon Filips, koji je poznavao Ruzvelta, Staljina i Čerčila, a ovde je dobro prolazio, jer je lepo pisao o Titu. S njim je često u svojstvu ljubavnice dolazila i gospođa Orvel, udovica velikog pisca, čije knjige Srbi i dalje najradije citiraju.

Engleski je “peglao” sa Ksenijom Atanasijević, a na prve žurke odlazio sa Tesom Trevizan, dok su je još znali samo po nadimku baronesa.

Jedino nije znao šta bi radio s prvim beogradskim razbojnikom, Noletom Nosingerom, koji je na Savi uspostavljao red maksimom: “Smrt odelu, sloboda telu”.

Pre neki dan je potpuno neočekivano i nenajavljeno, u fotelji, s knjigom u krilu, otputovao u neki drugi svet.

Da je život roman, Aleksandar Stefanović ne bi morao da ga izmišlja.

– Već danima se osećam kao u filmu „Zatvorenik dvorca Zende”. Taj film sa Daglasom Ferbaksom, koji se smatra jednim od najboljih ostvarenja pustolovnog žanra u klasičnom Holivudu, prvi put sam gledao, kao gimnazijalac, početkom Drugog svetskog rata u bioskopu „Beograd”, gde je sada Pozorište na Terazijama

Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price