Roditeljski stres je normalan deo roditeljstva, i definiše se kao psihološka reakcija na zahteve koje roditeljska uloga postavlja. Po nekim autorima on je kvalitativno različit u odnosu na stres iz bilo koje oblasti života
Bez obzira na to da li dovode prvi put svoje dete u tu zgradu, ili dolaze mesecima i godinama, svi roditelji kad izađu iz te zgrade, zastanu ispred ulaza i svi do jednog imaju isti izraz na licu. Mešaju se bol i nada
Nema odrastanja bez tugovanja. Promene u mladim ljudima zastrašuju, kako njih, tako i njihove roditelje
Deci ne treba držati predavanja jer je sama tragedija predavanje za ceo život. Za ovakve trenutke je važno biti čovek
Veća energija je potrebna da se provodi više kvalitetnijeg vremena sa detetom no što je potrebno energije da bismo se uzdržali da ne tučemo dete. Za prvo je potrebno odricanje od različitih ličnih zadovoljstava, dok je za drugo potrebno samo imati malo više strpljenja i zaustaviti se. To je suštinski razlog zašto ovo pišem
Zašto je okej da deci bude dosadno preko raspusta, a i nama?
Verujem da je većini intuitivno jasno da deci ne treba govoriti da su glupa. Isto tako, verujem da je većini ljudi (možda malo manjoj) takođe intuitivno jasno da decu treba hrabriti i govoriti im da su pametna. No, da li je intuicija pravi vodič kojim se treba rukovoditi u vaspitavanju?
Povišena strašljivost, ljutnja, zamišljenost, želja da se ne ide u školu i ostane više kod kuće, ili, obrnuto, želja da se što više beži u vršnjačku grupu ili pak igranje igrica, ljutnja na roditelje bez vidljivog razloga, svadljivost – sve to i još mnogo toga su očekivane reakcije "smirivanja tla" posle dramatičnog zemljotresa koji nas je zadesio
Ideja o razgovoru sa decom koji izgleda idilično kao u filmovima je ovde na ozbiljnom testu, jer neće sva deca moći i hteti odmah da razgovaraju, niti će moći jasno da artikulišu svoje kompleksne emocije i misli. Neka će čak reagovati na način koji prepoznajemo kao potpuno neprimeren, u smislu negiranja ozbiljnosti situacije, ili ekstremno negativan, u vidu pozitivnog odnosa prema zločinu
U mnogim slučajevima američke škole, u kojima se, nažalost, često dešavaju ovakve stvari, zatvorene su ili potpuno renovirane u pokušaju da se smanje traumatična podsećanja
Kakvog god toksičnog roditelja imala, sva deca takvih roditelja pate od istih simptoma: narušeno samopoštovanje koje vodi do autodestruktivnog ponašanja
Koliko god da si dobar, ne možeš biti dobar u svemu, a najbolji možeš da budeš samo u onome što te "vozi", što voliš i što tebe zanima ili za šta imaš strast ili talenat. Zato je najvažniji zadatak roditelja da prepozna kod deteta šta je to "nešto njegovo što ga zanima" i da mu u tome pomogne da to razvija, a niko ne kaže da je to kod sve dece lako otkriti do upisa u školu
Nasilje se može oprostiti ali ne i opravdati
Ako niko od nas nije birao da se rodi, kako onda možemo biti dužni nekome na nečemu što nikako nije bilo stvar naše odluke i šta o tome možemo da naučimo iz serije "Ozark"
Bilo je oštrih upozorenja kao što su: "Ne želite da završite mrtvi ili u bolnici, recite 'Ne' strancima!" Međutim, strahovi dece su se povećali do nezdravog stepena. Na sve to podseća i popularni japanski televizijski šou, koji je zahvaljujući Netfliksu postao i svetski hit
