Postoji jedna stara zgrada na Dorćolu oko koje možete sresti roditelje čiji zabrinut pogled zadire u budućnost njihove dece. Oni odvode svoju decu u tu trospratnu zgradu, ostave ih kako bi im stručna lica pomogla. Svaka prostorija je specijalizovana za posebnu oblast i fazu razvoja, za posebne probleme. U jednoj su deca koja idu kod logopeda jer ne izgovaraju dobro određene glasove. U drugim prostorijama su deca koja jedva govore ili uopšte ne govore. Svako dete ima svoj termin kod određenog stručnjaka. Zgrada nema lift, pa se od samog ulaza čuje plač i glas roditelja koji svako na svoj način pregovaraju sa decom. Mole ih da se smire, govore im da je to za njihovo dobro, obećavaju im igračke, kolače, crtaće, a deca samo hoće jedno, hoće napolje, odmah. Na međuspratovima roditelji čuče dok deca plaču i neće da naprave korak stepenicama ka gore.
Bez obzira na to da li dovode prvi put svoje dete u tu zgradu, ili dolaze mesecima i godinama, svi roditelji kad izađu iz te zgrade, zastanu ispred ulaza i svi do jednog imaju isti izraz na licu. Mešaju se bol i nada. Stoje malo u mestu, gledaju u cipele, pa gledaju okolo besciljno, pre nego što izvade telefon ili zakorače dalje. Nekad termin deteta traje sat vremena, a nekad i duplo duže. Za to vreme, očevi i majke hodaju po gornjem Dorćolu, hvataju krugove, penju se Kapetan Mišinom, pa skrenu u Gospodar Jevremovu, pa nazad dole niz Kralja Petra. Pokušavaju da izgube vreme, sve vreme misleći šta li prolaze u toj zgradi bez lifta njihova deca. Pitaju se da li se muče previše i nadaju se da će se sav taj trud isplatiti, nadaju se da će im deca oprostiti što ih tamo dovode i ostavljaju. To je za njihovo dobro, ponavljaju. To je za njihovo dobro.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
