U nekim drugim vremenima, kada je u Sjedinjenim Američkim Državama postojala recipročna legitimacija dva politička bloka, kada su institucije poštovane a javna i pisana reč imale težinu, presuda porote tribunala u Njujorku bi stavila tačku na političku karijeru Donalda Trampa.
Ričard Nikson je napustio Belu kuću kada je postalo očigledno da bi bi bio pravosnažno osuđen u postupku za aferu “Watergate”, Trampa ne bi zaustavile ni četiri presude a kamoli jedna prvostepena.
Međutim, danas je sve okrenuto naopačke. Liberalna demokratija i pravna država su ugrožene u svojoj kolevci dok se kulturološki i svetonazorni rat razbuktava između Atlantskog i Tihog okeana. U SAD su se podsmevali Italijanima i izlagali ih ruglu na međunarodnoj sceni zbog Silvija Berluskonija i njegovih sudskih dosijea a sada u vlastitoj kući imaju neobrazovanu i neotesanu verziju nekadašnjeg italijanskog premijera iza kojeg stoji polovina, ako ne i većina, Amerikanaca.
U takvoj konstelaciji Tramp neće biti penalizovan na predsedničkim izborima prvostepenom presudom u Njujorku, naprotiv ona će biti pogonsko gorivo za njegovu izbornu kampanju, baš kao što je to bio slučaj sa Berluskonijem u njegovim berićetnim godinama.
Vrlo je indikativno da su Trampu bezerezervnu podšku pokazali mađarski premijer Viktor Orban, lider italijanske Lige Mateo Salvini, Putinov portaparol Dmitriji Peskov i naravno Ilon Mask.
Broj republikanaca koji, po istraživanjima javnog mnjenja, ne bi glasao za Trampa u slučaju pravosnažne presude je sveden na 6 odsto dok među tzv. nezavisnim biračima taj postotak se sveo na 20 odsto sa tendencijom daljeg pada.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
