U nekim drugim vremenima, kada je u Sjedinjenim Američkim Državama postojala recipročna legitimacija dva politička bloka, kada su institucije poštovane a javna i pisana reč imale težinu, presuda porote tribunala u Njujorku bi stavila tačku na političku karijeru Donalda Trampa.
Ričard Nikson je napustio Belu kuću kada je postalo očigledno da bi bi bio pravosnažno osuđen u postupku za aferu “Watergate”, Trampa ne bi zaustavile ni četiri presude a kamoli jedna prvostepena.
Međutim, danas je sve okrenuto naopačke. Liberalna demokratija i pravna država su ugrožene u svojoj kolevci dok se kulturološki i svetonazorni rat razbuktava između Atlantskog i Tihog okeana. U SAD su se podsmevali Italijanima i izlagali ih ruglu na međunarodnoj sceni zbog Silvija Berluskonija i njegovih sudskih dosijea a sada u vlastitoj kući imaju neobrazovanu i neotesanu verziju nekadašnjeg italijanskog premijera iza kojeg stoji polovina, ako ne i većina, Amerikanaca.
U takvoj konstelaciji Tramp neće biti penalizovan na predsedničkim izborima prvostepenom presudom u Njujorku, naprotiv ona će biti pogonsko gorivo za njegovu izbornu kampanju, baš kao što je to bio slučaj sa Berluskonijem u njegovim berićetnim godinama.
Vrlo je indikativno da su Trampu bezerezervnu podšku pokazali mađarski premijer Viktor Orban, lider italijanske Lige Mateo Salvini, Putinov portaparol Dmitriji Peskov i naravno Ilon Mask.
Broj republikanaca koji, po istraživanjima javnog mnjenja, ne bi glasao za Trampa u slučaju pravosnažne presude je sveden na 6 odsto dok među tzv. nezavisnim biračima taj postotak se sveo na 20 odsto sa tendencijom daljeg pada.
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
