Šta je obeležilo istoriju čovečanstva otkad za nju znamo? Odgovor je odveć lak. Naravno, ratovi. Nije bilo nijednog bogovetnog dana u ljudskoj prošlosti i sadašnjosti, a da se ljudi nisu međusobno tukli i istrebljivali.
No, pored ratova, beležimo i političke atentate na krunisane glave, vojskovođe, državnike. Od onog najpoznatijeg na Gaja Julija Cezara 44. pre Hrista, ovekovečenog u Šekspirovoj tragediji, prepričanoj bezbroj puta, do učestalih ubistava i pokušaja ubistava u poslednja dva veka i nešto duže.
Zato, krenimo redom.
Jedna žena, po imenu Šarlot Korde, usmrtila je francuskog revolucionara Maraa kuhinjskim nožem dok se on kupao u kadi punoj lekovite vode zbog kožne bolesti od koje je patio. Njen čin je bio iz osvete. Žirondinka, Šarlot se svetila za stotine ubijenih drugova kriveći Maraa kao vinovnika i inspiratora. I Fani Kaplan je 1918. pucala u Vladimira Iljiča Lenjina iz istog razloga.
Radilo se o hiljadama postradalih socijalnih revolucionara u Lenjinovom krvavom obračunu sa dojučerašnjim ortacima i sličnomišljenicima. Naša Ilka Marković pokušala je da ubije kralja Milana Obrenovića 1882. kriveći ga za muževljevu smrt. Ilka je bila supruga Jevrema, rođenog brata Svetozara Markovića. Sve tri su glavom platile za svoja bezumna dela.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
