Tog leta 1982. godine, politička Jugoslavija se polako navikavala na život bez Josipa Broza Tita, Turska se navikla na život pod vojnom huntom (takođe od 1980. godine), a raskrsnica beogradskih ulica Bulevar revolucije i Generala Ždanova – za one koji su posegli za Google mapsom, to su današnje ulice Bulevar kralja Aleksandra i Resavska – još uvek nije bila toponim koji je u lokalnom vračarskom slengu nosio naziv “kod mrtvog Turčina”.
Ambasador Turske u Beogradu Galip Balkar dobio je specijalan zadatak, da jugoslovenskom državnom vrhu iskaže nezadovoljstvo jednom medijskom pojavom koja je zabrinula njegove šefove u Ankari. Početkom jula te 1982. godine, na Televiziji Beograd prikazana je emisija u kojoj je pomenut genocid nad Jermenima u Turskoj 1915. godine, uz navođenje podatka da je 1,5 miliona ljudi ubijeno. Bio je to šok za Tursku, imajući u vidu da je zvanična politika te zemlje bila apsolutno negiranje bilo kakvog stradanja Jermena, baš kao i činjenicu da se Titova Jugoslavija nikada nije određivala po tom pitanju. Balkar je zatražio prijem u tadašnji Savezni sekretarijat inostranih poslova, bilo je to dve nedelje po prikazivanju sporne emisije, i načelnika Prve uprave Iliju Đukića upozorio da bi okretanje stava “moglo i od Jugoslavije s vremenom stvoriti plodno tle za terorističke akcije Jermena uperene protiv turskih diplomatskih predstavnika u svetu”.
Ilija Đukić je odgovorio da su u Jugoslaviji novinari slobodni i da jedna emisija ne može predstavljati predtekst za terorizam protiv Turske. Emisija možda nije mogla da bude predtekst za terorizam, ali je do terorizma uskoro došlo.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
