Nekad se mislilo da je Slovačka dosadna zemlja, u kojoj se ništa ne dešava. Jedino ubistvo visokopozicioniranog političara ili vladara zabeleženo je pre više od jednog veka, 1923. godine kada je ubijen tadašnji ministar finansija Alois Rašin.
Onda, pre šest godina, 27-godišnji novinar i njegova verenica bivaju ubijeni, u vlastitoj kući u selu 65 kilometara udaljenom od Bratislave, po svim mafijaškim standardima za likvidacije ljudi koji previše znaju ili se interesuju za veze mafije sa politikom. Zatim su dvojica pripadnika gej populacije pretučena do smrti i na kraju je došao i atentat na slovačkog premijera.
Pokušaj ubistva premijera Roberta Fica rezultat je višegodišnje klime mržnje i netrpeljivosti između dve Slovačke koje sve manje komuniciraju i sve manje razumeju jedna drugu. Fico je, kao i njegov uzor Viktor Orban, prešao put od evroentuzijaste do evroskeptika: kako se broj godina na vlasti povećavao, zajedno sa optužbama za korupciju, zloupotrebu položaja, bogaćenje, povezanost sa organizovanim kriminalnom, tako se Fico udaljavao od evropskih ideja.
Ironija sudbine je da su zemlje Aleksandra Dubčeka i Imrea Nađa, žrtve sovjetskog imperijalizma i gušenja revolucija u drugoj polovini 20.veka, danas zagovornici pacifizma što je samo druga reč za podršku Rusiji u agresiji na Ukrajinu.
Fico je u najtežem planetarnom ekonomskom periodu u ovom veku, krajem prve decenije 21. veka, uveo Slovačku u evrozonu. Pre sedam godina vodio je kampanju sa sloganom da “Slovačka mora da bude centar Evrope”. Gubitak vlasti 2018. godine na talasu protesta zbog mafijaške likvidacije novinara Jana Kucijaka i njegove verenice i posledična optužnica za povezanost sa organizovanim kriminalom i korupcijom, presudno su uticali na Ficovu političku transformaciju za 180 stepeni.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
