Deo govora Ijana Bremera diplomcima Škole za međunarodne odnose Univerziteta Kolumbija (SIPA), na kojem su počeli aktuelni protesti studenata zbog rata u Gazi
***
Vi ste danas, mora biti, zbunjeni? Ne znate šta da osećate, i sama pomisao o tome šta vas čeka i u kakav svet idete verovatno vas uznemiruje. Znam kako vam je.
Došli ste ovde iz svih krajeva sveta, i prošli ste kroz intenzivne i rigorozne programe iz oblasti javnih i međunarodnih poslova. Istraživali ste kako institucije mogu da unaprede ljudske zajednice, ali i kako i zašto propadaju. Učili ste sve te stvari kako biste u budućnosti mogli da služite javnom dobru, i ja nemam nikakvu dilemu da su činjenje dobrog i rešavanje problema ciljevi koje ćete bezrezervno nastojati da ispunite.
Ali ipak…
Napuštate kampus u kom se u proteklih nekoliko nedelja svašta izdešavalo. Na Univerzitet Kolumbija nekako su uspeli da se preliju sukobi koji na Bliskom istoku traju već decenijama. Da li je postignut ikakav napredak? I ne baš. Bilo je tu svega, i skandiranja, i cike i vike, i parola i demonstracija, samo nije bilo dovoljno slušanja. I sada svi akteri te drame, uključujući zasigurno i neke od vas, odlazite na nova radna mesta, na stažiranja, letnja putovanja. Rečju, nastavljate dalje. A rat i dalje traje i seje smrt po Gazi.
I vi mora da se pitate zašto je baš ovaj sukob na Bliskom istoku toliko privukao našu pažnju, jer, tamo napolje, izvan SAD-a, istovremeno se odvija još mnogo drugih, zar ne?
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
