Neslaganje sa roditeljima nije ništa novo, ali šta kada su roditelji teški ili kada su roditelji narcisi? Kako da sprečimo njihov dalji negativni uticaj i izlečimo rane koje imamo jer nisu odgovorili na naše potrebe kad smo bili deca?
Teški roditelji ne daju informaciju. Oni ne daju bezuslovno prihvatanje. Oni vrlo uslovno vole i vrlo se oštro ponašaju prema svojoj deci. To mi je o teškim roditeljima rekla psihoterapeutkinja Iva Branković u razgovoru za podkast „Kako da izgradite dobar život“.
„Teški roditelji, teški ljudi, mi to stalno koristimo u govoru i mislim da to jeste jedan kolokvijalan izraz za ljude sa kojima je komplikovano biti u odnosu i sa kojima često ne znamo na čemu smo, a najčešće imamo utisak da im ne možemo udovoljiti. To su upravo ti roditelji koji su stalno nezadovoljni, koji uvek imaju očekivanja od svoje dece koja su nova i sledeća, bez obzira na to koliko se ona trude i šta postignu. Deca im nisu prioritet“, kaže na početku razgovora.
Zašto su oni takvi? Za to ima nekoliko razloga.
Možda su neki roditelji u nekim momentima „teški“ ako prolaze kroz neku fazu života koja je njima teška, pa onda su prema deci takvi. Ali kada je to neko konstantno stanje, onda pričamo o tim generalno teškim roditeljima, kod kojih nikad ne znamo na kakvo ćemo raspoloženje da naiđemo, a češće ćemo da naiđemo na kritiku nego što ćemo da naiđemo na pohvale i odobravanje.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
