Žarko Paspalj je čovek koji je za svoga vakta proživeo puno toga. Ako ste ikada u prilici da posedite sa njim i uđete u neki dublji razgovor (a Žarko je inače dosta pričljiv ovako po prirodi), ustaćete nekoliko sati kasnije od stola kao pametniji i iskustvima bogatiji čovek. I, ono najbitnije, osmeh vam satima neće silaziti sa lica.
Paspalj je, u neku ruku, hodajući arhiv jugoslovenske i srpske, ali i svetske košarke. Od njega ćete čuti priče sa priprema one moćne Jugoslavije sa kraja osamdesetih, koju je Duda Ivković vodio do tri uzastopna zlata i koje je samo rat sprečio da se sudare sa „Drim timom“ u Barseloni.
Pa će vas podsećati kako je to bilo u Atini ’95 i u Atlanti ’96. A nemojte samo da krene o svojim avanturama iz Grčke, toga ima ne za film, nego za desetočasovni serijal.
Međutim, na jednu temu dobrom Palji posebno zacakle oči, i nečeg se on posebno rado seti i sa velikom radošću priča o tome. A to je kada ga pitate za njegovog prijatelja iz San Antonija, Grega Popovića.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
