U poslednjih nekoliko godina, Beograd je izrastao u globalno izuzetno atraktivnu košarkašku destinaciju. Kombinacija navijanja kakvo se retko gde još na svetu može videti, te poslovično solidne do odlične košarke (zavisno od toga ko igra i koja je sezona), dovela je do toga da se srpska prestonica imenuje elitnom destinacijom za sportske turiste. I obične, ali i VIP kategorije.
Nije, stoga, preterano retka stvar otići na košarku četvrtkom ili petkom u beogradsku „Arenu“ i videti u prvim redovima neke zvanice od formata. Novak Đoković je ranije išao često na Zvezdu, a sad vodi i svog sina na Partizan. Veselin Vujović, Dejan Savić, Dejan Bodiroga, Žarko Paspalj, te sijaset bivših i sadašnjih sportskih asova redovan su inventar na mestima direktno uz aut liniju.
Pa opet, na poslednjem domaćem evroligaškom meču Partizana primećen je jedan ne toliko čest gost na ovakvim manifestacijama. U sklopu premijerne turneje biografskog filma koji obilazi region u beli je grad prošle nedelje došao glavom i bradom Toni Kukoč. Uz njega je bio i stari saborac iz Jugoplastike Dino Rađa, ali Rađu smo već navikli da vidimo ponegde, od podkasta do košarkaških hala.
Kukoč? E, on se već ređe sreće.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
