Možda ima neke bizarne simbolike u tome što je Bobi Fišer, posrnuli kralj svetskog šaha i jedna od najvećih pop-kulturnih ikona posleratne Amerike, bio na prosjačkom štapu u trenutku kada je čuo za Jezdimira Vasiljevića.
Sve je počelo od devojke, tada sedamnaestogodišnjakinje, po imenu Zita Rajčanji. Zita je bila jedna od najtalentovanijih mladih šahistkinja Mađarske i približila se Bobiju jer je bila opsednuta njime.
Fišer je već bio duboko u svom ludilu do početka devedesetih godina. U prvim razgovorima sa Zitom – inače, njen otac je bio zvaničnik FIDE – govorio joj je kako je prestao da igra jer Rusi varaju, i da su Kasparov i Karpov samo agenti režima u Moskvi.
Zita i Bobi sreli su se prvi put u leto 1992. u Los Anđelesu. Fišer je tada bio bez novca, a ona je odsela kod Roberta Elsvorta, advokata koji je pomagao Bobiju. Proveli su mnogo dana zajedno, bez obzira na to što je ona tada imala 17, a on 47 godina.
U jednom razgovoru, svedičila je kasnije Zita, rekao joj je da ne igra šah za novac jer „čeka na pravu ponudu“. Bio je besan i na američku vladu, zbog uvrede koju mu je 1972. naneo predsednik Nikson: navodno mu je rečeno da će za njega biti upriličen prijem u Beloj kući, ali taj poziv nikada nije stigao.
Zita je pričala da među njima u tom periodu nije bilo seksualne intime, ali da se Bobi u nju zaljubio. Govorio je da mu je ona devojka, pa verenica, ali znao je da bi, kada bi želeo da ozvaniči tu vezu, morao da ima novac.
„Enter“ Jugoslavija, zemlja koja je tih meseci bila pod sve težim sankcijama. „Enter“ želja Slobodana Miloševića da po svaku cenu – posebno po cenu koju će platiti navodni milijarder, a zapravo građani Srbije i Crne Gore – pokaže da je imidž države drugačiji. „Enter“ Jezdimir Vasiljević.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
