Stalno se govori o ljubavi i o važnosti ljubavi, a da je retko ko od nas zapravo osetio šta to znači voleti nekoga. Ljubav ne podrazumeva samo kapacitet za prihvatanje nekoga ko je drugačiji od nas samih, već i kapacitet za menjanje sebe zbog nekog drugog.
Međutim, ljubav je tek veština koja povezuje dve osobe, koja ih zbližava, ali nije dovoljna da bi odnos opstao. Odnos opstaje ukoliko ima zajedničkih vrednosti. Ne možete opstati sa nekim ko je vrednosno isuviše različit od vas, pošto ne biste mogli da uspostavite zajedničke ciljeve. Takođe, važno je da možete da se raspravljate i delite probleme, odnosno, da vaši mehanizmi odbrane od neprijatnih emocija s vremenom postanu sličniji, kako biste mogli više da delite jedno sa drugim, i tako postajete bliži. Ljudi inače zanemaruju značaj porodičnih obrazaca, recimo u domenu iskazivanja ljubavi u primarnoj porodici, koja može biti dosta drugačija i stoga izazvati neslaganja i probleme u ljubavnom odnosu (na primer, sklonost da partner bude “hladniji” u ispoljavanju gestova ljubavi, dodira, zagrljaja itd.) kao i različita odrastanja u različitim socijalnim klasama. Neko ko je odrastao u bogatijoj porodici neće isto percipirati sebe, svet i svoje potrebe od onoga koji nije. Isto tako, neko ko je imao disfunkcionalnu porodicu nikada nije mogao da nauči zdravo samopoštovanje i brigu o sebi, te to unosi u odnos sa partnerom. Ovo su sve problemi koji se mogu prevazići, ali uz velike muke. Zašto? Zato što je lakše graditi odnos dvoje sličnijih ljudi, s tim što postoji posebna vrsta kvaliteta ukoliko pronađete nekoga ko je drugačiji, a uspete da izgradite bliskost. To znači da učite jedno od drugog.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
