Ovih dana završila sam gledanje popularne Netfliksove serije “Grizelda”. Ono što će mi ostati urezano u pamćenje, pored stvarno brutalne transformacije Sofije Vergare i jezivosti cele priče, jeste Grizeldina čuvena rečenica, parafraziraću, kako sve što radi, radi zbog svojih sinova. Tu su mi se, naravno, odmah u glavi nadovezali Volter Vajt koji nije “broke bad” ni zbog čega drugog nego “zbog dece”, kao i Marti i Vendi iz “Ozarka”, koji su eto, siroti i nesnađeni, sve radili – nećeš verovati – zbog dece.
Oko toga šta sve roditelji moraju stvarno da rade zbog svoje dece, ali i obrnuto, danas se konačno priča otvorenije nego pre, u smislu da nije fora da imaš dete samo da bi “neko u starosti imao da ti prinese čašu vode”. Danas znamo i to da deca ne duguju roditeljima što su ih rodili i odgajali jer, pobogu, deca nisu birala da se rode, ali roditelji jesu birali da rode tu svoju decu. Dakle, ta ideja da je dete doveka dužno svom roditelju danas je ipak malo više osvetljena i oterana tamo gde pripada – pod okrilje patrijarhata, za koji se nadamo da će nekada uskoro postati opskurna stvar koja pripada istoriji, poput inkvizicije, srednjeg veka ili farmerki s niskim strukom.
S druge strane, imati osećaj dužnosti prema deci, u smislu da ipak od roditelja zavise mnogi suštinski faktori u razvoju deteta, normalna je stvar. Valjda je zato i tako lako sakriti svoje prave ambicije iza “ja sve ovo radim zbog dece”, poput Grizelde, Voltera i ekipe.
Ono što me je u tom kontekstu uvek zanimalo jeste to da li ljudi koji govore takve stvari u njih zaista i veruju. Zasada ne poznajem nijednog drug lorda, pa ne mogu da ga/je pitam, ali zato poznajem puno običnih ljudi, uključujući i sebe, pa znam koliko nam je ponekad od suštinske važnosti da iz petnih žila verujemo u sopstvene obmane i obmanice.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
