Pre nekoliko dana srela sam koleginicu koja mi je pričala o tome kako joj je bilo kad je doktorirala i rekla mi je jednu vrlo zanimljivu stvar: „Šest meseci nakon odbrane, ja nisam mogla da se opustim, nego sam na svim stručnim skupovima na kojima sam izlagala, samo čekala da me neko prozove i ukaže na nedostatke mog doktorata.’’
To me je podsetilo na situaciju druge osobe, koja se nalazi na početku ljubavne priče, a rekla mi je nedavno nešto slično: „Ja vidim da je sve u redu, ali ipak često hvatam sebe kako samo čekam trenutak kad će nešto da iskrsne i kad će sve da se raspadne’.’
Šta se krije iza ovakvih briga i zašto smo skloni da strahujemo onda kada stvari očigledno idu dobro?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
