Sram
Psihologija

Da li je ovo vreme bez stida i srama?

Retko ćete čuti čoveka da kaže: 'Stidim se' ili 'Sramim se' u razgovoru sa bližnjima, pa čak i u terapijskoj sobi

Sram I samo priznavanje osećanja stida ume da bude izuzetno sramno. On boli i zato ga ljudi odbacuju što pre, kamufliraju i zatrpavaju / Ilustracija Freepik
сеп 03 2023, 05:00

Podeli

Nakon što je predsednik FS Španije Luis Rubijales u usta – bez dozvole – poljubio fudbalerku Jeni Ermoso, po osvajanju svetske titule u Sidneju, i bio napadnut sa svih strana, nije nimalo osećao stid. Suspendovan zbog toga, i dalje nije osećao stid – ili bar to nije pokazao – dok se Jeni Ermoso poprilično posramila, svima je to bilo jasno. I ne samo to, ali to je predmet istrage FIFA.

Stid je ono što smo uvek povezivali sa crvenjenjem i neprijatnošću, spuštanjem glave i povlačenjem. Ali stid može biti daleko više i dublje od toga.

Možda je ovo vreme bez stida i bez srama, ali paradoksalno, ogroman broj ljudi u tajnosti se bori sa hroničnim stidom – što je potpuno druga pojava.

“Već tri decenije postavljam klijentima isto pitanje – šta ih dovodi na psihoterapiju – i još nijedan mi nije rekao: ’Potrebna mi je pomoć zbog mog hroničnog stida’, napisala je Patriša Dejang, autorka knjige “Stid: Razumevanje i terapija hroničnog stida” (Psihopolis, 2023). Stekla je uverenje da je stid mnogo moćniji i prisutniji fenomen nego što većina nas uviđa. Ume da bude doživotna i teška boljka. Ali, važno ga je razumeti, objašnjava.

Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price