Nakon što je predsednik FS Španije Luis Rubijales u usta – bez dozvole – poljubio fudbalerku Jeni Ermoso, po osvajanju svetske titule u Sidneju, i bio napadnut sa svih strana, nije nimalo osećao stid. Suspendovan zbog toga, i dalje nije osećao stid – ili bar to nije pokazao – dok se Jeni Ermoso poprilično posramila, svima je to bilo jasno. I ne samo to, ali to je predmet istrage FIFA.
Stid je ono što smo uvek povezivali sa crvenjenjem i neprijatnošću, spuštanjem glave i povlačenjem. Ali stid može biti daleko više i dublje od toga.
Možda je ovo vreme bez stida i bez srama, ali paradoksalno, ogroman broj ljudi u tajnosti se bori sa hroničnim stidom – što je potpuno druga pojava.
“Već tri decenije postavljam klijentima isto pitanje – šta ih dovodi na psihoterapiju – i još nijedan mi nije rekao: ’Potrebna mi je pomoć zbog mog hroničnog stida’, napisala je Patriša Dejang, autorka knjige “Stid: Razumevanje i terapija hroničnog stida” (Psihopolis, 2023). Stekla je uverenje da je stid mnogo moćniji i prisutniji fenomen nego što većina nas uviđa. Ume da bude doživotna i teška boljka. Ali, važno ga je razumeti, objašnjava.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
