U romantičnim predstavama o ljubavi često se govori o jednom presudnom trenutku u kome se dvoje ljudi prepoznaju i donose odluku koja se kasnije više ne dovodi u pitanje. Ljubav se u takvoj slici pojavljuje kao događaj koji ima početak, ali nema potrebu za daljim proveravanjem. Jednom izabrana osoba ostaje izbor koji stoji izvan vremena i promene. Takva predstava deluje snažno jer daje osećaj sigurnosti, ali ima malo veze sa načinom na koji stvarni odnosi funkcionišu.
U stvarnosti, ljubav retko ostaje jednokratna odluka. Ona je mnogo bliža procesu u kome se izbor stalno iznova potvrđuje ili dovodi u pitanje. To nije znak nestabilnosti niti nedostatka ozbiljnosti, nego posledica jednostavne činjenice da se ljudi tokom vremena menjaju. Menjaju se okolnosti u kojima žive, menjaju se njihovi kapaciteti, potrebe i načini na koje razumeju sebe. Odnos koji odbija da prizna tu promenljivost lako se pretvara u naviku ili obavezu koja opstaje sama od sebe.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
