Počeću ovaj tekst rečima starije koleginice koje su me inspirisale kada je u pitanju razmišljanje o odnosu roditelja i njihove dece u periodu od puberteta do mladog odraslog doba koje zovemo adolescencija: “Mladi i roditelji prevoze se istim čamcem do druge obale. Za roditelje to je obala na kojoj treba da ostave odraslo, odgovorno, sigurno i samosvesno mlado biće. Za mlade ista obala je puna neizvesnosti, nepoznatog i straha kako će dalje, ali i izazova da mogu i žele drugačije. Sa obe strane javljaju se pitanja: Da li će moći? Šta dalje sam?”
Kakve se sve to promene dešavaju u mladim ljudima koje zastrašuju kako njih same, tako i njihove roditelje?
Znamo da se u ovom periodu sve transformiše i menja – telo, ponašanje, odnos prema sebi i drugima, sistem vrednosti, odnos prema članovima porodice, prema vršnjacima i prema suprotnom polu. Adolescenti misle da su svi ostali zaokupljeni njima, kao što su oni zaokupljeni sobom. Neretko stručnjaci koriste termin “izmišljena publika” da slikovito opišu to stanje opterećenosti sobom i sopstvenim izgledom. U ovom haotičnom procesu mladi moraju da “ostave” detinjstvo i počnu da se ponašaju kao odrasli, odvajaju se od roditelja i porodice (psihološki i fizički), osvajaju slobode, prolaze kroz mnoga iskušenja i uče na sopstvenim greškama tragajući za novim načinima i avanturom.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
