„Rastu kao iz vode“, „Sve je stalo, samo deca rastu“, „Kad krene u školu, tek će tad početi vreme da leti“, odzvanja nam u ušima dok pokušavamo da se izborimo sa mislima o protoku vremena i prolaznosti života. A da li smo spremni na sve te promene? Da li naša roditeljska uloga može tako brzo da se menja i prilagođava zahtevima života?
Polazak u školu predstavlja značajan prelaz iz bezbrižnosti vrtićkih dana na red, rad i disciplinu. Ovo ne znači da i vrtić nije bio sistem, koji je i te kako imao svoja pravila i strukturu, ali nije imao striktne zahteve, jasnu procenu i očekivanja vezana za postignuća, a i mnogo toga pride. Ulaskom u školski sistem sloboda volje koja je donekle i postojala u vrtiću postaje još manja.
Sama činjenica da ne možemo doći „malo kasnije“, da ne smemo propuštati dane (jer tako je slatko ostati raditi od kuće i pustiti da se i dete malo odmori), da se mora proveravati da li se sve spakovalo i naučilo i da nema više letovanja u septembru velika je stvar. U prvom razredu nema ocena i dete se polako uvodi u sistem, ali da li proces može biti toliko postepen?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
