Da bismo pokušali da odgovorimo na pitanje da li empatija može biti selektivna, pomoći će nam jedan članak iz 2017. godine koji je vrlo pregledno i ukratko razmotrio poreklo reči, njenu upotrebu u nauci, a zatim i u psihoterapiji i posebno u jednoj psihoterapijskoj školi – transakcionoj analizi, čiji je osnivač dr Erik Bern, a zatim i predstavio rezultate istraživanja koje su autori sproveli.
Ali da bismo odgovorili na pitanje može li empatija biti selektivna, bilo bi dobro da prvo pustimo autore članka da nas upoznaju sa tim šta je zapravo „empatija”.
Iako izgleda da je ova reč oduvek sa nama, ipak nije tako. Za englesku transkripciju i upotrebu reči onako kako je danas doživljavamo odgovoran je Tičener, negde od početka do prve trećine XX veka, koji se bazirao na tumačenjima značenja empatije Teodora Lipsa – jer se zapravo do kraja XIX veka koristila u sasvim drugom značenju u filozofiji estetike označavajući sposobnost da se oseti priroda umetničkog dela.
Centralna tema u psihoterapiji postaje postepeno tek radovima Karla Rodžersa i Hajnca Kohuta, negde sredinom dvadesetog veka.
Karl Rodžers je osnivač „na klijenta orjentisane” psihoterapije i dao je jednu od definicija empatije koja je i danas veoma primenljiva rekavši da: biti empatičan, znači sagledati unutrašnji referentni okvir drugog sa tačnošću i sa emocionalnim komponentama i značenjima koja se odnose na njega kao da je neko osoba, ali bez gubljenja uslova „kao da”.
Kasnije dodaje i: “To uključuje saopštavanje vaših osećanja njegovog/njenog (misli se na drugu osobu) sveta… To znači da često proveravate sa njim/njom tačnost vaših senzacija i da se vodite odgovorima koje dobijate… Biti sa drugim na ovaj način znači da u ovom trenutku ostavljate po strani svoje stavove i vrednosti da biste ušli u tuđ svet bez predrasuda.”
Kohut, čiji su radovi najpoznatiji po self psihologiji, navodi empatiju kao esencijalnu komponentu self psihologije i rekao je da je empatija „sposobnost da se misli i oseća u unutrašnjem životu druge osobe”.
Iliti srpski rečeno „uosećavanje” (Milivojević, „Emocije”). Da prevedemo još preciznije, empatija bi bila sposobnost ne samo da saosećate sa osobom, nego da budemo u stanju da percipiramo na više nivoa ne kako bismo mi mislili, ponašali se i osećali u situaciji o kojoj nam druga osoba saopštava, već kako se ta osoba sa svojim setom uverenja, iskustava i fantazija zaista oseća, misli i ponaša u datoj situaciji.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
