Kad bi beogradski izbori bili sad u nedelju 24. marta, opet bi sve zavisilo od pulmologa Nestorovića. Tako kažu istraživanja javnog mnjenja. A i datum je simbolički bitan jer to je godišnjica početka NATO agresije na Srbiju 1999, emocije bi bile povišene, samim tim i podilaženje i manipulacija njima bili bi veći. U junu će kao biti relaksiranije i sa boljim izbornim uslovima.
„Srbija protiv nasilja“ i NADA, ako misle da prevagnu, moraju da ubede Nestorovićeve glasače da on nije opozicija, već deo Vučićevog inženjeringa – projektovanog da uzima i od opozicije i od vlasti. Ali uzimanje od vlasti je nebitno jer je to proces prelivanja glasova u okviru istog tabora. Da Nestorović nije opozicija – to mora njegovim biračima da objasni neki sugestivni patriota iz prave opozicije. Glasovi koje je Nestorović uzeo u decembru su većinski opozicioni. Iako nisu proevropski (prozapadni). U situaciji „pata karte“, sa izbornom patologijom koja neće nestati uprkos mogućim izvesnim taktičkim ustupcima režima, bitni su i Vučićevi “beli listići”, a to mogu da budu i poneki putinovac, antivakser i ravnozemljaš – u državi u kojoj je, gle apsurda, Zoran Knežević, predsednik SANU, astronom.
U „Srbiji protiv nasilja“ najjača partija je Stranka slobode i pravde. Pojedinačno, sem nje, iznad pet odsto je samo Zeleno-levi front. Uz određene jake pojedince ostali su fragmentirani. Poželjna bi bila, sugerišu istraživanja, jača integracija „Srbije protiv nasilja“ na ove dve tačke – jedne centrističke i jedne levlje. To daje sinergiju. Za inkluziju je bitno otvaranje opozicije i za Boška Obradovića i Borisa Tadića. Pri čemu bi Đilas trebalo da situira Tadića (najbolje da se njegova Socijaldemokratska stranka integriše sa SSP), dok bi idealno-tipski bilo da se Dveri pomere malo ka centru i da ih situira Miloš Jovanović.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
