Šta je ostalo od Titovih (avnojevskih) tekovina?

Nekadašnji glavni praznik Titolenda – Dan republike – 29. novembar, i danas je aktuelan zbog istorijskog sloma federalizma na ovim prostorima, kao i činjenice da entiteti nastali na razvalinama Titove Jugoslavije svoj nacionalistički legitimitet podupiru faktičkim stanjem – avnojevske granice bez avnojevskih principa. Pre svega integrisane nacionalne ravnopravnosti (ne treba je mešati sa “suživotom” i “tolerancijom”). Koja je, doduše, sem Narodnooslobodilačke borbe bila izvedena i iz komunističkog internacionalizma ali i prava naroda na samoopredeljenje. Pa i potuljeno iz kominternovskih dogmi o “nacionalizmu najbrojnijeg naroda” (Srba). Nivelisanje (ograničavanje) Srbije sa drugim federalnim jedinicama, Tito je kompenzovao davanjem egzekutivne vlasti lojalnim prekodrinskim Srbima. Otvaranje ustavnog pitanja Srbije poznih osamdesetih od strane Slobodana Miloševića nije bilo nelegitimno – na taj konstitucionalni hendikep Srbije sa dve pokrajine na steroidima – ukazivali su i Draža Marković i Ivan Stambolić. Takva inicijativa suštinski nije bila antiavnojevska, dok je memorandumsko preispitivanje republičkih granica već značilo avanturizam i otvorilo, pokazalo se, meki trbuh Srbije.

Ovog 29. novembra navršilo se osam decenija od Drugog zasedanja partizanske – Titove – skupštine, Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) održanog 29. novembra 1943. u bosanskoj varoši Jajcu. Koje logično nikad nije postalo Titovo, a to je bio vic za koji se nekad išlo u zatvor. “Jubilej” je i povod da se o kontekstima ovog datuma – “praznika” razmišlja šire od nostalgije svedene na svinjokolje i pesmu “Zabranjenog pušenja” (… Danas je Dan republike i stari je popio malo…). Odnosno nastavka dr Neleta Karajlića – “Od istorijskog AVNOJ-a, do izbegličkog konvoja, preko Sremske Rače”. Takozvani Region je splet asimetričnih odnosa jajačkih mutanata u vazalnom položaju prema različitom spoljnom faktoru.

U stvarnosti AVNOJ se pokazao žilavijim nego što njegovi satanizatori smatraju. Naravno, tu niko ne misli na obnavljanje jugoslovenske federacije, kakva je zamišljena u Jajcu 29. novembra 1943, ali to ne znači da neke druge avnojevske tekovine i dalje nisu u igri, i to čak kao najprihvatljivije. Granice. Na kojima insistiraju kvazisuvereni, histerični, jajački mutanti. Avnojevske granice su gotovo kultne, verovatno i dalje najprikladnija forma razgraničenja Jugosfere (Tim Džuda), odnosno “Regiona”. Isprane od svoje suštine, ne i forme za realnu evropeizaciju kroz pokušaj skandinavizacije Regiona. To ne žele ni Slovenija ni Hrvatska, jedine dve republike SFRJ koje su ušle u EU.