“Božićni ustanak” nije bio sukob Crnogoraca i Srba

U poslednje dve decenije u delu crnogorskog društva se kreira mit o Božićnom ustanku, mada definicija Božićna pobuna više dočarava realno šta se dogodilo početkom 1919. godine. DPS-ovski režim je o događajima na Cetinju i okolini čak proizveo flim i seriju od devet epizoda koji su prošli kao svaka filmska “muka” na političko-propagandni pogon.

Božićna pobuna je u zamislima svojih inspiratora i organizatora trebalo da posluži kao neka vrsta pritiska na učesnike Versajske konferencije da prihvate predstavnike Kralja Nikole, odnosno crnogorske vlade u egzilu, kao legitimne predstavnike zemlje saveznice pobedničke koalicije u Prvom svetskom ratu.

Američki predsednik Vudro Vilson, u čijem timu je bio Vitni Voren, autor knjige “Montenegro, the Crime of the Peace Conference” i veliki prijatelj Gabrijela D’Anuncija, bio je veliki sponzor ideje da Crna Gora aktivno učestvuje na mirovnoj konferenciji kao posebna država. Međutim, osim Italije čiji je nacionalni cilj bio da na Jadranskom moru nova država Srba, Hrvata i Slovenaca ima što manji izlaz na more, nijedna druga učasnica Versajske konferencije nije pokazala veče interesovanje za argumentaciju Vašingtona.

Londonski “The Times”, francuski “Le Figaro” i “Le Temps”, italijanski “Corriere della Sera” i “La Stampa” su pisali o događajima na Cetinju sa zakašnjenjem od nekoliko dana što nije bilo neuobičajeno za ono vreme. Uočljiva je razlika između onoga što su evropski dnevnici donosili kao vest ili članak ili beleški koje je dostavljao organizator pobune Jovan Plamenac ili njegovi saradnici.