Desetak godina tome ima, šetao sam psa, kada me je prolaznik u mojoj ulici, imenovanoj po biskupu za kojeg ne znam čime je ulicu zaslužio, zaskočio pitanjem.
“Vode li ove stube do Pijadine?”, pitao je, a ja sam u prvi čas upitao samog sebe zajebava li me taj sijedi ni po čemu poseban tip. Oči su mu govorile da je pitanje iskreno, pas nije režao, istančani novinarski nerv za provokatore nije se probudio.
“Samo stubama dolje, lijevo, pa 25 godina u prošlost”, odgovorio sam mu, a on je vjerojatno pomislio da je naišao na nekog bezobraznog tipa koji se ruga njegovom pitanju.
Moje su upute, ipak, bile savršeno precizne. I savršeno nebitne. Ne bih se zgode ni sjetio da Katarina Peović nije nedavno objavila pjesmu posvećenu Moši Pijadi.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
