Vučićevo javno obraćanje prekinulo je Topalkov nastup u „Šarenici” (RTS). Popularni folk pevač je reagovao građanski odlučno („Neka mu neko kaže da otvori svoj kanal… Godinama me maltretiraju mediji preko kojih Vučić manipuliše ljudima”). Budimo pošteni: Topalko je pevao na RTS u udarno vreme i u novogodišnjem programu RTS (doček 2024). E, da li će pevati na Javnom servisu za doček nove 2025, to ćemo tek videti.
Ako se sprovedu preporuke iz izveštaja ODIHR-a, i to „što pre”, kako sa Kopaonik biznis foruma traži šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, mora Topalko pevati na RTS i pre dočeka nove 2025. godine. I ne samo na RTS. A može li se stvoriti ta atmosfera nakon što je Vučić u afektu preporučio opoziciji da na izbornu listu stavi i Topalka? Ili će se stvari nakon afektivnih reakcija sanirati i pacifikovati jer narodnjaci su klizav teren za ovaj režim.
Ali krenimo redom, kad smo već kod muzike: kakve veze imaju pokret „Mi – glas iz naroda“ pulmologa Branimira Nestorovića i Plavi orkestar Saše Lošića? Nikakve, sem kao ilustracija fenomena liderstva. Sa krvavim raspadom Titolenda i Plavi orkestar, pop-rok fenomen te države, prestao je sa radom. Nakon rata frontmen Saša Lošić nameravao je da obnovi bend, pa se o tome konsultovao i sa Goranom Bregovićem. To valjda ima u filmu Pjera Žalice o Plavom orkestru.
I Loša kaže Bregi da mu je teško da nađe Pavu (Mladen Pavičić Pava, popularni prvobitni gitarista Plavog orkestra). Da bi mu Brega otprilike rekao – kakav Pava, ti si Plavi orkestar. I bio je u pravu. Nema tu nikakvog „Džeger–Ričards” standarda, da bez jednog iz tandema cela stvar propada. Plavi orkestar je sa novim gitaristom (Saša Zalepugin) i starim članovima – braćom Ćeramida (bas i bubnjevi) nastavio uspešnu postratnu karijeru.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
